Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

На страни победе, правде и поноса

На страни победе, правде и поноса

Они који 27. март 1941. оспоравају као велики датум наше историје верују данас да би Срби много мање страдали да су се приклонили Тројном пакту, али је извесно да би, уместо на страни победе, правде и поноса, Други светски рат завршили на страни пораза, злочина и срамоте, изјавио јуче министар спољних послова Србије Вук Јеремићу Архиву Србије, на отварању изложбе ,,Антифашизам – историјски избор: Србија 27. марта 1941”.

На 70. годишњицу епохалног подвига наших предака ми данас живимо у уверењу да више нећемо морати да на тако драстичан начин бирамо између добра и зла, рекао је Јеремић. Према његовим речима, морамо бити свесни да је савремени свет један хаотични космос који, као и пре седам деценија, осликава сукоб правде и неправде, пренео је Фонет.

Изазови с којима се суочава наша генерација нису толико драматични, али то не значи да нису мање судбоносни, напоменуо је Јеремић.

Он је истакао да су грађани 27.марта 1941. изласком на улице одлучили да „ова земља остане тамо где јој је увек и било место – у прогресивном делу човечанства”.„Та одлука била је скупо плаћена: Београд је злочиначки бомбардован, а над нашим народом је извршен геноцид”, указао је Јеремић.

Величина те жртве „представља величанствени доказ нашег слободољубивог бића”, оценио је Јеремић и констатовао да се „вероватно никад у историји добро и зло нису сударили у тако чистом облику као у Другом светском рату”.„Зато је наш историјски избор у том тренутку био, не само производ способности наших предака да разликују добро од зла, већ и бескрајне храбрости да изаберу добро, без обзира на последице”, нагласио је Јеремић.

Одбацујући уговор с Хитлером, истакао је Јеремић, „наши преци су учинили избор који нама данас омогућава да се не стидимо, нити да, попут неких других, прескачемо године у нашим уџбеницима историје”.

Јеремић се осврнуо и на „трауматичне године, у којима су у питање биле доведене чак и неке суштинске вредности нашег народа, укључујући и његову јасну антифашистичку традицију”.

„Савремена Србија, међутим, враћајући се темељима на којима је успостављена и са којих се изборила за своје часно име и место у светској породици народа”, према оцени Јеремића, „не мора да измишља своје историјске датуме”.

Никога који познаје и разуме душу Србије, додао је он, не треба да чуди то што нам и данас, упркос свим недаћама, не понестаје воље да пружимо отпор свакој неправди.

Мирољубиво и демократски, али ништа мање непоколебиво и достојанствено од оних чијим се сенима овом приликом поклањамо, поручио је Јеремић.

Он је указао да сви покушаји оспоравања 27.марта представљају „израз суштинске немоћи да се проникне у дубину смисла жртава које смо приложили светском миру”.

И зато су сва оспоравања наше припадности антифашистичкој традицији, сматра Јеремић, трагови злослутног историјског ревизионизма, који покушава да избрише јасну границу између добра и зла.

Та граница је темељ света који се издигао из рушевина највећег сукоба у историји човечанства, оценио је Јеремић, а Србија се својом жртвом недвосмислено сврстала на једну страну те границе.„Ми данас живимо у уверењу да више никада нећемо морати да на тако драстичан начин бирамо између добра и зла, као 27. марта 1941”, рекао је Јеремић, али када је год та граница нејасна, одговоре треба тражити у „ризници наше историје, која представља камен темељац нашег идентитета”.„Није то, као што неки тврде, враћање у прошлост, већ морални лакмус који нам указује на то шта је прави избор за будућност”, рекао је Јеремић.„Свака кап зноја више коју проспемо данас, нам гарантује да неће бити капи крви и суза које бисмо пролили сутра”, нагласио је Јеремић и закључио да је „то наш историјски избор, то је 27. март нашег времена”, пренео је Фонет.

Изложбу „Антифашизам – историјски избор: Србија 27. марта 1941”, организовала је Влада Србије поводом 70. годишњице војног преврата и демонстрација 27. марта 1941. које су у Београду избиле против приступања земље Тројном пакту с нацистичком Немачком на челу.

У реализацији изложбе учествовало је 26 националних установа културе, науке и образовања.

Отварању су, поред бројних званица, присуствовали и министар унутрашњих послова Ивица Дачић и министар рада и социјалне политике Расим Љајић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.