Закорачили у Европу

Поводом Међународног дана права јавности да зна, др Александру Поповићу, министру науке и заштите животне средине, уручено је признање за допринос у остваривању слободе приступа информацијама.
Министар Поповић се доста ангажовао на томе да земље ЕУ олакшају визни режим за наше научнике и истраживаче.

• Докле се у пракси стигло са визним олакшицама?

– Оно што смо могли да урадимо преко и уз помоћ европског комесара за науку и истраживања Јанеза Поточника ми смо урадили. Европска комисија донела је директиву и препоруку којом је заправо уведена посебна категорија виза за научнике које би се лакше давале, биле би на дужи рок и за више улазака у земље Шенгенског споразума. Сада се очекује да до октобра 2007. све земље ЕУ то ратификују, чиме би директива постала и извршна. Волео бих да све иде много брже, али је процедура у ЕУ таква.

• Шта ће у пракси значити за наше научнике и истраживаче приступ свим научним фондовима ЕУ?

– Наши стручњаци моћи ће да се пријаве на све конкурсе за сваки пројекат као да су Французи, Немци, Данци... Добијају могућност и да за нас практично незамисливе фондове ЕУ користе за истраживања у нашој земљи. Неће, дакле, више бити препрека за приступ фондовима ЕУ. Српска наука ће тиме, пре свега захваљујући свом квалитету и бити интегрисана у ЕУ, а само од наших способности и квалитета ће зависити у којој ћемо мери новац који ова земља издваја за науку увећати новцем европских буџетских обвезника.

• Мало-мало па се појави нафтна мрља на Дунаву или некој другој реци, долази и до тровања риба и биљног света и угрожавају се изворишта питке воде. Крстаре цистерне са опасним товаром нашим друмовима, често долази до испуштања отровних материја у рецимо Панчеву и Бору. Који је редослед корака да се то отклони, с обзиром на приватизацију индустрије, односно, зашта се у том погледу залаже ваше министарство?

– Пре свега је битно знати да Министарство науке и заштите животне средине нема ингеренције над свим сегментима животне средине. Воде су, тако, па и нафтне мрље на њима, у ингеренцији Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, највећи део питања везаних за животну средину у АП Војводини су у ингеренцији покрајинских власти, комунални отпад или једноставнијим језиком речено ђубре у ингеренцији локалних самоуправа. Оно што је неопходно јесте да се доносе, али и спроводе много оштрији и ефикаснији закони. Потребно је знатно увећати број људи запослених у делу извршне власти који се баве заштитом животне средине, а поготово у инспекцијском делу. Неопходно је и пооштрити контроле, али и убрзати рад правосудних органа по предметима који су из ове области. За време мандата ове владе је затворено 12 фабрика или постројења због загађивања животне средине, неке од њих су биле приватизоване, али је углавном приватизација, поготово улазак страних инвеститора био корак ка санирању тешког стања по животну средину на неким локацијама.

• За нуклеарни отпад у Винчи, уз помоћ међународне заједнице, нађено је решење. Где ће се лагеровати будући отпад, а поготово када ће се решити судбина нуклеарног реактора?

– Што се тиче 2,5 тона искоришћеног горива, оно ће бити препаковано и транспортовано у Руску Федерацију, тако да ће у Винчи, након окончања те операције, али и декомисије реактора, за шта ће бити потребне године, остати само "регуларни" индустријски отпад који има практично свака земља. Наравно, само препакивање и транспорт ће бити замашна операција, али што се тиче овог великог посла, као и генерално, имам апсолутно поверење у директора ИНН "Винча", др Јована Недељковића и његов тим.

• Да ли је у Србији могуће шире коришћење отпада у енергетским постројењима?

– Законска регулатива за то постоји, и све подлеже постојећим прописима. Оно што је нама важно јесте да такво сагоревања не наноси штету по животну средину, односно да, пре свега, свако такво постројење има уграђене филтере. Све друго је ствар иницијативе саме индустрије, која, са једне стране има трошкове због уграђивања посебних филтера, али са друге стране, има вишегодишњу финансијску корист због коришћења јефтинијег, алтернативног, горива. Дакле, на држави је да обезбеди оквир и он постоји, све је друго ствар финансијског интереса и иницијативе приватног сектора.

Најбољи је пример цементара у Поповцу, где се користе алтернативни извори енергије. Сама цементара на томе штеди новац намењен куповини енергената, имали су, додуше, једнократан трошак око уградње система за пречишћавање отпадних гасова. Штеде себи новац, не загађују животну средину, а истовремено чисте Србију. И сви су задовољни.

• Када ће грађани бити обавезни да разврставају смеће да би се користило у рециклажи и енерганама?

– Комунални отпад је у ингеренцији општина, неке од њих, попут Горњег Милановца имају већ уходан систем за разврставање смећа. Како општине нису у стању саме да реше проблем пре свега комуналног отпада, Министарство се укључило подстичући их да се договарају око изградње регионалних депонија, које би се градиле по свим модерним принципима и не би биле увећане копије сада постојећих ђубришта. Када се договоре, Министарство даје новац за израду пројектне документације и спремно је да суфинансира изградњу. У овом моменту имамо десетак регионалних депонија које су у фази изградње, уговарања градње или припреме планске документације. Наравно, оне општине које заврше своје регионалне депоније, тј. обезбеде одлагање отпада у складу са најбољим светским искуствима имаће предност код добијања новца за санацију постојећих ђубришта. Тако ћемо чистити регион по регион Србије.

• Ваше министарство добило је признање за допринос у остваривању слободе приступу информацијама.