Влада крши договор са ММФ-ом ?

Евентуално додатно повећање пензија и плата запослених у јавном сектору зависиће од тога да ли ће приходи у буџету бити већи од очекиваних. Ово је јуче на конференцији за медије у Влади Србије изјавио министар рада Расим Љајић.

Међутим, пре нешто мало више од месец дана у истој сали су Љајићеве колеге из владе званичницима Међународног монетарног фонда, пред новинарима, обећавале да ће уколико приходи буду издашнији од планираних, тих евентуалних 10 милијарди динара потрошити искључиво на исплату једнократне помоћи за раднике и пензионере. Успешан завршетак последње седме ревизије аранжмана са ММФ-ом зависиће од тога да ли ће влада до краја марта, односно пре седнице извршних директора ММФ-а, одолети притисцима штрајкача за повећањем плата, поручили су тада високи званичници ММФ-а.

Да ли се влада спрема да уочи састанка Борда директора у Вашингтону прекрши договор са Фондом?

– Наравно да нећемо кршити споразум са ММФ-ом. Тачно је да је ММФ предложио своје виђење по коме би било боље исплатити једнократну помоћ. Знате да је договорено да се евентуалних 10 милијарди, ако их буде, расподели запосленима у јавном сектору и пензионерима – уверен је Љајић да додатно повећање зарада не значи кршење договора са ММФ-ом јер ће, како каже, минус у државној каси остати у договореним оквирима.

Када је о повећању плата реч, објашњава Љајић, чланови владе на уму имају последње захтеве просветара да им зараде ове године буду веће 10 одсто. По Закону о буџетском систему, после три повећања плата и пензија (јануар, април и октобар), очекује се да ће лична примања буџетских корисника бити већа за око седам одсто. На јучерашњој седници Социјално-економског савета, којој је присуствовао и премијер Мирко Цветковић, изгледа да је донета одлука да се, ипак, попусти захтевима штрајкача.

– Сви смо на становишту да је важно да наставимо сарадњу са ММФ-ом – додао је Љајић новинарима.

Међутим, пре него што је Алберт Јегер, шеф вашингтонске мисије, са сарадницима пре месец и по дана напустио Београд, пред српске државне званичнике поставио је следеће услове: минус у државној каси не може да буде већи од договорених 4,1 одсто, фискална правила којим се ограничава државна потрошња и задуживање морају да се поштују, а уколико приходи у буџету буду издашнији, „вишак” се може расподелити само као једнократна помоћ.

Уколико ови принципи буду прекршени, рекао је тада Алберт Јегер, Фонд ће морати „да се преиспита да ли ће ревизија моћи да се заврши”.

– За нас не представља велико изненађење то што синдикати траже повећање плата, јер су зараде две године биле замрзнуте. Њихови захтеви су разумљиви. Али, морамо да имамо на уму још неколико ствари. Принцип равнотеже са приватним сектором треба да се поштује, јер они плаћају порезе и доприносе. А управо су радници у приватном сектору поднели највећи терет кризе – казао је тада Јегер и додао да би зарад сигурности радних места у приватном сектору требало повећања плата запослених у државној администрацији задржати у планираним оквирима.

Јегер је тада подсетио да је Фонд зарада за оне који плате примају из буџета ове године за 20 милијарди динара „тежи” него лане и да то већ представља повећање од шест одсто. С обзиром на то да је раније договорено да ће судбина 1,6 милиона пензионера пратити судбину оних који раде у јавном сектору, Јегер је још једном подсетио да свако повећање зарада од један одсто повећава расходе у каси за осам милијарди динара. То онда значи да би евентуалних 10 милијарди, и то ако их буде, били довољни за повећање плата и пензија од нешто мало више од један одсто.

– Уколико приходи у буџету буду већи од планираних, део вишка могао би да се употреби касније током године за ограничене, али једнократне и циљане исплате онима са најнижим платама и пензијама. Уколико дође до великих повећања плата, ефекат ће се пренети на буџет за 2012. годину и то ће негативно утицати на све, укључујући и синдикате – објаснио је Јегер зашто је повећање плата и пензија опасно.

Како је тада рекао, синдикати би тиме сами себи пуцали у ноге, односно учинили медвеђу услугу својим члановима.

Интересантно је да су новинари овакав сценарио већ предвидели. Диана Драгутиновић, тадашња министарка финансија, гарантовала је да ће Влада Србије испунити оно што је ММФ-у обећала. На питање шта уколико после седнице ММФ-а у Вашингтону у марту, српске власти попусте пред притисцима синдиката, министарка финансија је одговорила да је власт свесна финансијских и економских последица својих одлука. И Алберт Јегер веровао је да се то неће догодити, јер би то довело у питање кредибилитет владе. Гувернер Дејан Шошкић подсетио је да после закључења аранжмана постоји и такозвани надзорни период, где ММФ и даље надгледа како се оно што је обећано спроводи у пракси.

– Било какво одступање од договореног значило би нарушавање кредибилитета, како владе тако и Фискалног савета, који ће ускоро бити формиран. То би значило и раст кредитног ризика земље, али и раст инфлације која би обезвредила свако повећање плата – објаснио је тада први човек Народне банке.

Аница Николић