Страх од нуклеарки „оборио” Меркелову

Недељни избори у две немачке покрајине, у Баден-Виртембергу и Рајнланд-Пфалцу, први су веродостојни показатељи у којој би мери нуклеарна криза изазвана хаваријом јапанске атомске централе у земљотресу од 11. марта и дискусијом о крају нуклеарног доба могла да утиче на европску политику.

То се, пре свега, односи на Немачку и на Француску које предњаче у експлоатацији атомске енергије, али и на друге земље које користе атомске централе.

Минулог викенда, док су десетине хиљада грађана широм Немачке протестовале против нуклеарне политике владе, Зелени су забележили два значајна изборна успеха.

На покрајинским изборима у Баден-Виртембергу зелени премијер ће преузети кормило земаљске владе. Зелени су освојили 24 одсто гласова (12,4 одсто више у поређењу са претходним изборима) и престигли социјалдемократе (23,2). Заједно ће, Зелени као старији коалициони партнер, владати у новом мандату.

Победа у „најконзервативнијој немачкој покрајини после Баварске” се, у двоструком смислу, назива „историјском“: после безмало шест деценија владавине Демохришћанске уније канцеларке Ангеле Меркел, на власт долази странка друге оријентације. Први пут ће једну покрајинску владу Немачке предводити партија еколога.

Учинак Зелених на изборима минулог викенда утолико је значајнији, пошто су остварили изборни успех и у покрајини Рајнланд и Пфалц: онде ће, истина, владу и даље предводити социјалдемократе, али у коалицији са подједнако јаким партнером – Зеленима (СПД 36,1 одсто, Зелени 15,1 – плус 10 одсто у односу на претходне изборе).

Локални коментатори истичу да ће актуелна државна политика социјалдемократа у тој покрајини морати да се стриктно оријентише према захтевима еколога.

Зелени су после 31 године добили шансу да из владајуће ложе капиталишу на примеру како се води еколошка политика у чак две покрајине. С обзиром на то да су овог пролећа избори расписани у још три покрајине, сасвим је извесно да ће немачки еколози бити у прилици да осетно (пре)усмере нову политику и на савезном нивоу.

Ако је хаварија атомске централе „Фукушима” послужила као повод испољавању „нове бирачке воље”, она није била и узрок. Хамбуршки недељник „Цајт”, „Зидојче цајтунг” и „Франкфуртер алгемајне” истичу да је хаварија у Јапану била само подстицај за инаугурацију нове политичке оријентације – такозваног напредњачко-грађанског конзервативизма.

„Демохришћани су, излежавајући се на ловорикама старе славе, потпуно изгубили из вида да се времена мењају а са њима и политичке преференције бирача: док су се држали либералног конзервативизма као дављеник за сламку, еколози су заузели златну средину центра. Прихватљиви за грађанску левицу као и за центар обезбедили су себи утицај, донекле и политички примат барем до краја деценије”, закључује „Цајт”.

Милош Казимировић