Ухапшен купац „Београд филма”

Председник Управног одбора „Београд филма” Никола Ђивановић из Београда и још четири његова сарадника ухапшени су јуче под сумњом да су злоупотребом положаја у вези са продајом пет београдских биоскопа оштетили ту компанију за више од четири милиона евра. Сумња се и да је буџет Србије оштећен за милион и по евра.

Поред Ђивановића, који је и власник предузећа „Лајт блу трејдинг лимитед” са Бахама, ухапшени су и члан Управног одбора и заступник „Београд филма” адвокат Вук Валчић, директор „Београд филма” Мирослав Ценић, запослена у тој компанији Весна Талијан и Јадранка Докмановић, радник књиговодствене агенције „Текомс”, наводи се у саопштењу које је потписао тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић.

По тужилаштву, спорна је продаја биоскопа „Козара”, „Јадран”, „Партизан”, „Вождовац” и „Славица” привредном друштву „Шутнел лимитед” са седиштем у Никозији, на Кипру, које је исплатило само 10 одсто уговорене купопродајне цене.

Ђивановић и други се сумњиче да су извршили кривична дела злоупотребе службеног положаја, фалсификовања службене исправе и пореске утаје.

Агенција за приватизацију је фебруара 2007. године Николи Ђивановићу, акционару из Лондона, продала „Београд филм”, односно 17.000 квадрата простора за 9.177.772 евра. По овој рачуници, квадратни метар простора тада је купљен за само 500 евра, а према процени стручњака, вредност фирме на дан приватизације износила је више од 68.000.000 евра, подсећали су тада акционари некада највећег биоскопског приказивача у земљи. Према тадашњем купопродајном уговору, Ђивановић – као већински акционар „Београд филма” – требало је да у периоду од две године одржава основну делатност предузећа: биоскопско приказивање филмова. Делатност предузећа јесте делимично обављана. Радио је биоскоп „Звезда” на Теразијама, а у биоскоп „Јадран” инвестирана је и дигитална технологија. После неколико месеци простор овог биоскопа на Тргу Републике издат је, и биоскоп је претворен у кафић. Злата Петровић, члан извршног одбора малих акционара „Београд филма”, изјавила је у јулу 2009. за наш листа, да је у међувремену „биоскоп ’Дрина’ продат за 600.000 евра, ’Централ’ је купљен за милион, а биоскоп ’Јединство’ за 750.000 евра”. Ђивановић је тада овај потез објашњавао неопходним, како би имао шта да уложи у обнову преосталих биоскопа.

Шест биоскопа, међу којима „Балкан”, „Партизан”, „Јадран” и „Козару”, као већински акционар, Ђивановић је понудио на продају августа 2009. године, када је на сајту његове фирме објављен јавни оглас. Како су објављивали овдашњи медији, шест биоскопа тада је продато за 19,4 милиона евра.

– Тачно је да сам говорио да ћу уложити и препородити биоскопске сале, али у Србији се ништа није променило. Овде је прича увек иста. Нема гледаоца у биоскопима, а ово није погодна земља за инвестирање. Свој капитал морам некако да оплодим – говорио је тада Ђивановић.

Једини који је радио, био је биоскоп „Балкан” који је затворен 28. марта прошле године, јер је Ђивановић простор продао новом власнику, ланцу кладионица и игара на срећу, који је желео да простор реновира. Тренутно су у биоскопу „Балкан” багери, радови на фасади и ентеријеру су у току, а нови власници обећавају да ће задржати основну делатност простора. Да ли ће нас тамо сачекати кладионица и покер апарати или биоскоп и велико платно, или можда све ово заједно, сазнаћемо од јесени.

Бизнисмен Никола Ђивановић рођен је 1961. године у Београду, а образовање је стекао у Италији и Великој Британији. Од 1983. до 1991. радио је у Лондону у различитим финансијским институцијама где се специјализовао за трговину хартијама од вредности. Био је на платном списку у „ЈП моргану”, „Саломон брадерсу” и Фирст Чикагу”. Почетком деведесетих основао је један од првих хеџ фондова у Европи „Лајт блу трејдинг”. Након демократских промена дошао је у Србију. У периоду између 2001. и 2004. године радио је и као саветник у Влади Србије. Саветодавне услуге пружао је и у Народној банци у време када је гувернер био Млађан Динкић.

К. Е. Х.