Ратни ћорсокак

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 29. октобра – Све драматичнији ломови у Ираку отворили су специфични унутрашњи фронт у САД, где се некадашње ратно јединство распало и изазвало дубоке расколе на политичкој сцени и у укупном националном бићу.
Овдашње поделе су се драматизовале до тачке кључања на којој се испоставља сагласност само у једном: овако како је сада – не ваља нити наговештава остварење америчких циљева, па хитно треба пронаћи нови, војни и дипломатски приступ том највећем бојишту данашњице.

Стручњаци се још не слажу да ли је овај октобар почетак краја америчког ангажмана у Ираку, али се увелико слажу да представља – важну прекретницу, истиче "Вашингтон пост" у данашњој опсежној анализи. "Заиста смо стигли до раскршћа", признаје и сенатор Линдси Грејам, изражавајући тако и растуће трзавице унутар владајуће Републиканске партије, којој се, због погоршања ситуације у Ираку, осетно смањују шансе да задржи доминацију у Конгресу после парламентарних избора 7. новембра.

Најсмртоноснији месец

"Мислим да је експеримент готов", додаје Џејмс Берк, војни експерт са Универзитета у Тексасу, при чему се под "експерименто" подразумева низ пројеката за нормализацију у Ираку. Из Тексаса, одакле је Џорџ Буш одскочио до Беле куће, промену бојне стратегије тражи и његова страначка колегиница Кеј Бејли Хачисон па макар то водило и ка некој врсти поделе Ирака. Сва истраживања јавног мњења показују такође да већина Американаца није задовољна стратегијом примењеном на фронту и да би због тога овдашња гласачка већина могла да се преокрене према опозиционој Демократској партији.

Општа забринутост и страначки дуели повећани су нарочито због чињенице да је овај октобар постао најсмртоноснији месец у последње готово две године по америчке војнике у Ираку – досад их је погинуло 98. Још горе пролазе сами Ирачани, јер је за време рамаданске офанзиве гериле убијено око 300 припадника владиних трупа, док сукоби у просеку односе готово 100 живота дневно.

Таква кошмаризација овде распламсава слутње да прети реприза Вијетнамског рата, бојишта са кога су Американци пре више од три деценије били приморани да се повуку, док су на њиховом тлу политичке буре мењале и сам врх власти. И сам председник Буш је недавно признао да га садашње трауме у Ираку подсећају на прекретничку битку индокинеског бојишта, али је позвао сународнике да овога пута "издрже до коначне победе". Њему се, пак, учестало саветује да "редефинише значење речи победа", па да је ускоро прогласи, препуштањем задатака властима у Багдаду, и да постепено повлачи америчке снаге оданде.

Ако би се трупе САД повуке сада одједном, то би представљало предавање судбине Ирака у руке исламских екстремиста – оцењују стратези. Нове идеје су преко потребне али нико не нуди готово решење, вајка се председников саветник за националну безбедност Стивен Хедли. Он каже да "администрација има три приоритета: постизање политичког споразума међу ирачким сектама, јачање безбедности с тим да све више водећу улогу преузимају Ирачани, а да се уједно повећа међународна помоћ".

Сва та три циља сада делују више као "паклени троугао". Шиити и сунити се међусобно тамане, местимично уз примену етничког чишћења; више од 300.000 припадника владиних снага још нису довољно борбено спремне нити довољно дистанциране од нетрпељивости између два исламска крила; а ионако мала спољна подршка ратном походу САД се додатно осипа.

Размах кризе је уздрмао и односе између Вашингтона и Багдада. Иако су заједничким саопштењем после теле-видео разговора Буш и ирачки премијер Нури ал Малики јуче "потврдили партнерство", багдадски лидер учестао је са прилично јаким јавним замеркама Америци.

Недавно је коалиционим трупама пребацио да с најодговорније за нестабилност у Ираку, а сада је америчком амбасадору Залмају Калилзаду замерио да се понаша више као управитељ него као дипломата. Овдашњи кругови тврде, пак, да Ал Малики не показује довољно енергичности у сузбијању нелегалних милиција шиита, исламског крила коме и сам припада.    

У тако сазданом "партнерству" није успела ни операција "Заједно напред", коју су предузеле америчке и ирачке трупе како би завеле ред у Багдаду.

Повећан неред

Уместо реда, повећао се неред. "Нису испуњена наша очекивања", саопштио је генерал Вилијам Колдвел.

Специјална Студијска група, коју предводе ветерани – републиканац Џејмс Бејкер и демократа Ли Хамилтон – припрема нове предлоге за излаз из ратног ћорсокака, али ће бити објављени тек после предстојећих избора. Једна од сугестија је – давање приоритета стабилизацији прилика у Ираку уместо демократизацији. У међувремену расту притисци да Буш и кадровским променама покаже да је за тражење новог пута, а нарочито су изражени захтеви да уручи отказ шефу Пентагона Доналду Рамсфелду.

Нов приступ не може се очекивати од оних који су већ показали шта знају, а испоставило се да је то недовољно – указују критичари. Међу њима је и републикански сенатор Џон Корнин, такође из Тексаса, који увиђа контрадикцију у ставу Вашингтона који "тражи да Ирачани преузму контролу над сопственом будућношћу, док тамо држи окупационе трупе".

У целини гледано, овде превладавају две стратешке прогнозе. Прво, да ће се после избора променити приступ Вашингтона Ираку, а како  – тек треба да се види. И друго, да ће се та промена изводити уз веће учешће, можда и парламентарну превласт, садашње опозиције.