Орхан Памук ипак осуђен

Нобеловац Орхан Памук – човек који је на велика врата ушао у историју светске литературе – осуђен је због две јавно изговорене реченице. После шест година судске борбе, данас најславнији Турчин проглашен је кривим да је нанео бол члановима пет породица погинулих војника, јер је у интервјуу једном швајцарском недељнику изјавио: „У Турској је убијено 30.000 Курда и милион Јермена. То се не усуђује јавно нико да каже до ја.”

Те 2005. године, као по неком договору, против њега је покренута невиђена хајка. У томе су предњачили задрти националисти, који су, у неком мрачном буџаку, сами себе прогласили за душебрижнике нације. Предлагали су да му се утре траг, да се све његове књиге спале на ломачи, пошто је угрозио достојанство турског народа. Тако нешто се могло очекивати. Јер ти злочини, поготово над Јерменима, до тада су били табу тема.

Турска одбацује оптужбе да је над Курдима у време распада Отоманске империје извршен геноцид, мада су петнаестак земаља, међу којима Русија, Француска, Канада и Шведска, тај злочин признале као такав.

Тужилаштво у Истанбулу је, под притиском јавности, тада покренуло кривичну истрагу, што је шокирало мислеће људе у земљи а поготово у свету. По важећим параграфима, Памук је могао да заврши у затвору три године.

Памук се тада дисциплиновао појавио у суду, иако се суочавао и са претњама смрћу. Али под притиском домаће и светске јавности, судије се нису усудиле да иду до краја: ослободили су га одговорности због, како је објашњено, „техничких разлога” односно промена у кривичном законику.

И када се поверовало да је на тај неславни случај стављена тачка, уследиле су приватне тужбе. Њих су поднеле породице пет војника који су страдали у борбама против курдских терориста и адвокат Кемал Керинчиз, који је иначе одраније познат као ултранационалиста. Он је, у међувремену, завршио у притвору јер је осумњичен да је био припадник широке завереничке групе која је била планирала да изазове војни удар у земљи. Они су од Памука затражили новчану накнаду за бол коју им је нанео том изјавом.

Случај се годинама, до сада, повлачио по судницама, све до Врховног апелационог суда. Делиоци правде су, на крају, на поновљеном процесу пресудили: Памук је крив!

Он ће морати да плати адвокату Керинчизу и члановима пет породица погинулих војника по хиљаду лира (500 евра). Симболично али довољно да се нобеловцу заувек преко чела налепи етикета да је дигао глас против свог народа, чак и против оних који су дали живот за Турску.

„То је срамота за Турску. Људи имају право да слободно изнесу свој став. То не може бити кажњиво ако не изазива мржњу и насиље. Одлука суда је потпуно погрешна”, каже Џан Пакер, председник Турске фондације за друштвена и економска истраживања (ТЕСЕВ). 

Осуде стижу са многих страна. Правосуђе се нашло у служби неких идеологија, које воде рачуна само о својим интересима, упозоравају интелектуалци.

Писац и новинар Орал Чалишлар је огорчен.

„Памук у својој изјави није изустио реч Турци (већ је говорио о злочинима на територији Турске које су чинили и припадници других народа). Зашто је он осуђен? А шта ће се десити ако сви Турци (има их више од 70 милиона) сада поднесу тужбу против Памука? Хоће ли он да плати компензације свима њима? Ми више не можемо да говоримо о владавини права”, упозорава Чалишлар.

Нобеловац, већ навикнут на ниске ударце, по свом обичају, не оглашава се. Ћути и, кажу, пише нови роман. У овом часу није јасно да ли ће се жалити на пресуду. Многи се моле богу да то учине његови адвокати како би се спрала ова мрља са образа велике турске нације.

Војислав Лалић