Преговори са криминалцима

Хрватски држављани Роберт Матанић и Томислав Марјановић, због својих криминалних подухвата добро познати Интерполу, на пропутовању из Бугарске задржали су се у Неготину. Одсели су у хотелу "Инекс Крајина", али њихов долазак био је сумњив локалној полицији. После обављених провера, испоставило се да је Матанић могући вишеструки убица из "хрватског клана" који је деловао у Бугарској. Када је полиција дошла на врата њихове собе Марјановић се добровољно предао, док се Матанић забаракадирао. Полиција је овог опасног криминалца, преко његовог пријатеља, позивала да се преда, али је овај то одбио. Начелник ОУП-а Неготин лично је разговарао са Матанићем, при чему је успео да га убеди да преда део арсенала који су унели у собу, али не и да изађе са подигнутим рукама.

У међувремену, руководиоци криминалистичке полиције ангажују Преговарачки тим МУП-а, али и специјалце из Противтерористичке јединице (ПТЈ) МУП-а Србије. Они неопажено улазе у хотел "Инекс Крајина" и запоседају рецепцију и телефонску централу, која је послужила као преговарачка ћелија.

Разговори са отмичарима

Већ после 15 минута преговора Матанић је пристао да разговара о изласку из собе, али је имплицитно тражио гаранције за своју безбедност, претећи да ће, ако примети нешто сумњиво, убити кога стигне и себе. Преговарач се договорио о редоследу радњи за предају, сводећи на минимум ризик по полицајце. Током преговора утврђено је да Матанић не може да дође до врата собе, а да пре тога не остави телефон. Управо зато са њим је договорено да избаци оружје из собе, а затим да се јави телефоном, после чега ће специјалци покупити оружје и сачекати га да изађе из собе. Тако је и било, после чега је Матанић ухапшен и спроведен у притвор.

Ова прошлогодишња акција је једна од најбољих потврда разлога за постојање Преговарачког тима МУП-а Србије. У полицији се однедавно посебна пажња посвећује криминалистичкој психологији. Методе ове науке нашле су практичну примену на задацима преговарања, полиграфског испитивања и израде психолошких профила извршилаца кривичних дела.

– У савременим полицијама тенденција је да се у свим конфликтним ситуацијама, у којима је могуће остварити контакт са починиоцима кривичних дела, преговара пре употребе других полицијских мера. Предуслов за ефикасно спровођење преговора је постојање посебно обучених полицајаца, преговарачког тима – каже Драган Мијовић, руководилац Групе за криминалистичку психологију и полиграфско испитивање Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије.

Предност тима у односу на појединца је у томе што је пренос информација поузданији, разумевање ситуације је потпуније а остварени контакти дубљи и интензивнији. Пракса је показала да је преговарачка група ефикаснија када треба донети тешке одлуке или су неопходни специфично знање и велико искуство.

– Преговарачки тим се најчешће ангажује у тешким случајевима насилног криминала, као што су отмице појединаца или авиона, талачке ситуације и уцене са тешким и озбиљним претњама. Осим тога, користи се и у решавању конфликтних ситуација – уличних демонстрација, претњи самоубиством или опасних ситуација приликом породичних свађа – објашњава Мијовић.

Серијски злочини

Приоритет преговарача су заштита живота и здравља колега полицајаца, жртава насиља, грађана који се затекну у близини, па и извршилаца који су изазвали кризну ситуацију. Следећи циљ је стварање услова за њихово хапшење и заштита имовине. Основно начело тима је потпуно придржавање закона, односно одбијање било каквих уступака везаних за ову тему.

– Криминалистички психолози раде и на изради психолошког профила извршилаца кривичних дела. У Србији, на срећу, нема потребе за "профајлерима", попут оних у САД који раде на извршиоцима серијских убистава. Ипак, тај приступ може се искористити приликом идентификације серијских силоватеља или за расветљавање неких других кривичних дела попут подметања пожара – каже Мијовић.

Крајем прошле године анонимни мушкарац телефоном је обавестио аеродром "Никола Тесла" да ће терористи дићи у ваздух неколико авиона "Јат ервејза". Активирани су специјалци ПТЈ-а, али је психолог на основу анализе садржаја разговора проценио да је реч о душевно оболелој особи. И био је у праву.

Психолози праве профил личности на основу података везаних за сам злочин (начин, време, место, средство извршења...) и за оштећеног (пол, узраст, образовање, социјално порекло...). На основу тих информација реконструише се ток кривичних дела и изводе закључци о мотивима, особинама личности, интелигенцији, навикама, социјалном пореклу, образовању, полу, старости, месту становања и другим карактеристикама извршиоца.

– Теоријска основа израде профила личности је у чињеници да су злочин и извршилац на специфичан начин међусобно повезани, они указују једно на друго на директан или индиректан начин, при чему је извршилац нужно оставио свој лични печат који може довести до њега – објашњава Мијовић.

Психолошки профил личности је мање или више тачна представа једног, још непознатог, извршиоца кога помоћу профила треба идентификовати. Значај ових података је у томе што сужавају обим истраге на што мањи круг осумњичених.