Министарство не штеди на бројкама

Министарство дијаспоре, које иначе зна да за 50 одсто прецени обим дознака које стижу у земљу (реално 2,5 милијарде евра годишње), саопштило је да у регији, изван Србије, живи чак 2,1 милион наших сународника. И кад је у питању српска дијаспора министарство не штеди на бројевима, има нас читавих четири милиона по свету!

Нажалост, ови подаци су непоуздани. У земљама регије, где живи аутохтони српски народ број се креће око 1,6 милиона и предстојећи пописи дефинитивно не могу битније то променити. Наиме, у Хрватској тешко да тренутно има више од 0,2 милиона Срба; у Словенији их је око 39.000, у Македонији 36.000, Мађарској нешто више од седам хиљада, а у Румунији 22.000.

Кад је реч о РС, може се претпоставити да је укупан број присутног становништва око 1,1 милион, те да их око 92 одсто чине Срби. Број Срба у Дистрикту Брчко може се проценити на око 35.000 и вероватно око 40.000–50.000 у Федерацији БиХ.

У Црној Гори има скоро 200.000 Срба. Треба имати у виду у одређеној (истина, све мањој) мери и флуидну етничку структуру Црне Горе, те се резултати предстојећег априлског пописа не морају нужно поклапати са онима из 2003. (наравно кориговано за наталитет и механички одлив становништва). Укупна популација Црне Горе ће износити око 635.000 и процене на основу коригованог узорка Цедема указују да би удео Срба могао бити 32,5 одсто, плус-минус један проценaт (у Црној Гори интересантно је и питање језика, и тренутне пројекције говоре да би српским језиком могло говорити око две петине популације). Питање пописа у Црној Гори у великој мери је исполитизовано. Бројне српске странке, организације и медији у тој држави покушавају да охрабре српски народ да се изјасни ,,у складу са традицијом предака’’, што је од значаја и за идентитет српске нације у целини. Иако се одустало од дела стратегије Министарства дијаспоре која се тиче конститутивности Срба у Црној Гори, чини се да је и грађански концепт црногорске државе, уз наставак њене демократизације, што је повезано са приближавањем ЕУ, адекватан оквир за јачање колективних права аутохтоног српског народа.

И поред драстичног негативног природног прираштаја (минус четири промила, мада је овај број вероватно прецењен будући да се морталитет повећава услед повратка наших исељеника у позним годинама, а стопа наталитета опада због одласка млађих из земље), неће се знатно смањити број Срба у централној Србији и Војводини. Наиме, пописом у октобру 2011. биће обухваћени и интерно расељени са Косова (грубо, око 150.000 тренутно), тако да би укупна популација требало да износи око 7,4 милиона. Будући да пројекције указују да ће удео Срба благо порасти, произилази да апсолутни број становника Србије који се изјашњавају као Срби практично неће бити битније промењен (6,2 милиона). Овоме треба додати око 120.000 грађана српске националности на територији Унмик Косово.

Када је реч о широм света расутој дијаспори (одговорна зато што, у просеку, живимо десет одсто боље, захваљујући дознакама које шаљу) тешко да је њен број знатно већи од два милиона.
Збирно дате цифре указују да смо, ипак, ,,десетомилионски народ”, преко тога су претеривања.

Институт за европске студије