Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Преминуо Ђорђе Кадијевић

Преминуо Ђорђе Кадијевић

Велики филмски и телевизијски редитељ, сценариста, историчар уметности и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић преминуо је јуче у Београду у 94. години, објавила је Југословенска кинотека на свом Инстаграм налогу. „Кадијевић је деценијама заузимао високо место у српској култури, као и на широј уметничкој сцени некадашње Југославије. У филмском опусу бавио се различитим темама - од ратних мотива до жанра фантастиике“, наводи Кинотека.

Рођени Шибенчанин, Кадијевић је филмску каријеру започео ратним драмама, од којих је прва била „Празник“ (1967) и то из угла другачијег од оног у партизанским филмовима, па је због тога је често сврставан међу припаднике црног таласа, подсетили су из Кинотеке.

Како је истакнуто, у широј јавности најпознатији је по култном филму „Лептирица“ (1973), који га је одредио као зачетника хорора у домаћој кинематографији

Кадијевић је за телевизију Београд снимио „Карађорђеву смрт“ (1984), а затим и једну од најбољих домаћих серија свих времена „Вук Караџић“ (1987/88), за коју је освојио и високо међународно признање - Гран при Европе на фестивалу у Риму, подсетила је Кинотека.

Фантастици се вратио у „Светом месту“ (1990), а снимио је око 20 играних и ТВ филмова дугог и кратког метра, међу којима су „Поход“ (1968), „Дарови рођаке Марије“ (1969), „Жарки“ (1970), „Пуковниковица“ (1972) и „Штићеник“ (1973). У новијем периоду режирао је биографску серију о Николи Пашићу „Последња аудијенција“ (2008) и једну од епизода документарне серије „Титова соба тајни“ (2015).

Кадијевић је био добитник великог броја друштвених признања, међу којима су Изузетна Вукова награда (2012) и награда Доситеј Обрадовић за животно дело (2024).

Југословенска кинотека је најавила да ће у септембру приказати ретроспективу филмова Кадијевића, који је и лауреат њеног највећег признања - Златног печата за изузетан допринос седмој уметности.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.