Буђење!

Да ли се српско друштво предало пред наизглед незаустављивим таласом сиромаштва и галопирајућом, институционализованом корупцијом? Да ли је дефинитивно пристало на живот одувек и заувек оивичен истим проблемима, истим људима, истим лажима и обманама? Да ли је немоћно да искорачи из затвореног круга безнађа генерисаног саможивим договорима политичких елита? Да ли ће српско друштво опстати окренуто леђима будућности, бавећи се искључиво мењањем прошлости?

Уверен сам да у сваком друштву постоји тачка у којој спонтано проради механизам преживљавања, када се тргне из летаргије, када се пробуди са надом да је другачији, квалитетнији живот могућ и са енергијом да тај циљ и оствари.

„Ћорсокак у који је Србија поново ушла повод је за озбиљну забринутост, пре свега за очување минимума достигнуте демократизације, а потом и за наставак политике прикључења ЕУ.

Неочекивано дуга економска криза показала је све слабости – политичке, економске и друштвене – постојећег система који није обавио суштински раскид са наслеђем прошлости”.

Ово је део дијагнозе која је основа стратегије за деловање организација цивилног друштва (ОЦД) око које Грађанске иницијативе и Хелсиншки одбор у Србији желе да окупе активне грађане и грађанке који не пристају на наметнуто уверење да је ситуација неизмењива. А њих, то јест вас – активних грађана и грађанки – има много више него што људи који воде политику мисле и него што о њима извештавају медији. Само на основу чињенице да је до сада по новом закону о удружењима у регистар уписано око 8.500 организација и да је за регистрацију потребно минимум три оснивача може се говорити о најмање 25.000 грађана спремних да нешто предузму како би побољшали свој живот и живот других. То је број вредан пуног поштовања. Својевремено је те активне грађане и грађанке потценио Милошевићев режим и на томе је зажалио. На изборима и после њих.

„У земљи влада баланс немоћи који погодује цветању ретроградних појава и група. Садашња блокада земље захтева нову мобилизацију и нови приступ проблемима свих актера на политичкој и друштвеној сцени”.

Цивилно друштво постоји зато што не признаје немоћ и верује у способност и право грађана и грађанки да одлучују о својим животима. Имајући увид у ситуацију у којој се Србија налази и с пажњом слушајући шта грађани и грађанке говоре, организације цивилног друштва (ОЦД) не пристају на пасивно трпљење туђе некомпетенције и кукавичлука. Циљ нам је да покушамо да притиском „одоздо” обавежемо све који ће учествовати на долазећим изборима да воде јавну, ефикасну, одговорну, проевропску политику.

Свесни смо да је „процес европских интеграција изгубио своје људско лице. Систематски се своди на формална питања која се тичу законодавства, процедура и бирократских условљавања. У начину на који се процес представља јавности не постоји веза са конкретним интересима појединаца. Фраза: „Не улази само влада у ЕУ, већ и сви грађани” није довољна. „Зато желимо да грађанима и грађанкама кроз конкретне примере покажемо предности чланства у ЕУ и укажемо на потребу да Србија постане економски и политички уређена правна држава. Питање на које ћемо у непосредној будућности морати, свако од нас појединачно, да одговоримо на изборима јесте: „Могу ли нас до тог циља довести исти људи који су континуитетом свог рада у политици довели до ситуације у којој се данас налазимо?” Да ли је могућ политички живот без легалиста који се не одазивају на позив истражних органа на разговор, без „очева нације” који бране већа права већих Срба, без оног који се као Баја Патак купа у државним трезорима, без оних који се опиру свакој врсти финансијске и друге контроле? Да ли је у Србији могуће као приоритет одредити излазак из економске кризе, а не фикс-идеје оних који не прихватају реалност и живе у преамбули Устава? Да ли је Србија заувек осуђена на понављање истих грешака које нас потапају све дубље и дубље? Да ли ико од већ деценијама на сцени присутних политичара заслужује још једну шансу?

Одговор на постављена питања даће они који ће на изборе изаћи. Они који се хвале тиме да више никада неће гласати изабраће да наставе да живе као до сада. Незадовољни и увређени.

Грађани и грађанке! Буђење!

директор Грађанских иницијатива