Патент за мирисну шајкачу

Чачак – Васкршње јаје од специјалне дрвне масе, преполовљено по вертикалној оси, има магнет на полеђини како би се причврстило у неки кутак собе, док је на лицу обложено свилом свакојаких шара, скинутих са Интернета. Тај нови сувенир, осмишљен за празник који долази 24. априла, Љубиша Шапић (52) још није пустио у продају већ и даље процењује прави тренутак.

– Ако ову серију раније изнесем на тржиште, фалсификатори ће одмах да је прекопирају и ухвате воз за Васкрс, зато чекам последњи рок – каже Шапић за „Политику“.

Иако је за речени сувенир одредио цену од само 200 динара, тај производ није роба за потцењивање. Напротив, кривoтворци су муњевито копирали све што Шапић смисли па је електроинжењер из Чачка приморан да им, како зна и уме, бежи бар корак.

– За Сабор у Гучи прошле године припремио сам посебан програм. Знао сам да је криза, па сам фигуре трубача и сељака преполовио по вертикали и уградио магнете, јевтиније је и лакше за израду. Али, фалсификатори су ко зна кад пре начинили потпуно исте фигуре од гипса, одредили цену од 100 динара, која је била двоструко нижа од моје, и добро ми угрозили посао.

Шапић, иначе, има породичну фирму „Хеликон“ за израду сувенира, која по половину године послује у Чачку и у италијанском граду Риминију. Користи сировину коју, такође, сам припрема.

– Данас је правило да сваки производ буде од еколошког материјала. Пријатељ из Италије показао ми је како се од отпадног дрвета, које остаје при сечењу, рециклирањем добија сировина за фигурице. Користим ситну пиљевину од ораха и храста у комбинацији са једним зимзеленим дрветом које, док је свеже самлевено, у себи има смолу и служи као везивно средство. Та мешавина пресује се у коцке и суши у коморама и тако се практично добија право дрво, лако за обраду.

Кад се на сајмовима и саборима у Србији суочио са крађом својих идеја, одлучио је да се не нервира, већ да потражи начин како би заштитио оригиналне фигуре које сам црта.

– У Риминију сам случајно упознао човека веома утицајног у пословном свету чија фирма компонује парфеме и продаје их на велико. Отишли смо код њега у фабрику и мерењем утврдили да килограм мог материјала за 24 сата изгуби 172 грама, испаравањем мириса дрвета и смоле. Али, за толико смо у ту дрвну масу додали парфема лаванде, сандала или „пино силвестра“. Сад, рецимо, мој драгачевски трубач са шајкачом месецима изванредно мирише у аутомобилу или кући, и не да се копирати. А може поново да се намирише.

Шапић вели да се тај његов пријатељ зове Ђорђо, избегавши друге појединости.

– На сајму туризма у Београду, недавно, све те намирисане сувенире продао сам по цени од пет или шест евра, али није их купио нико из Србије, већ само излагачи из иностранства. Послужио сам се и једном замком: нигде нисам обележио да су сувенири парфимисани већ сам очекивао да посетиоци, пролазећи поред мога штанда, сами то осете и заинтересују се шта мирише. Тако је и било.

Сувенире који у Гучи или Чачку коштају два Шапић у Италији продаје за пет евра, објашњавајући да су на Апенинима сумњичави на ниске цене, па нико не би купио производ од два евра.

– Осмислио сам и специјални италијански програм, стаклене фигуре пуњене каменом, шкољкама и минералима у безброј боја. Све је прилагођено италијанској традицији и веровању где је жаба симбол новца и прогреса, сова брани од урока, корњача продужава живот, а слонче скида негативну енергију. Раде се у две величине, за пет и седам евра.

Шапић се већ спрема за Сајам мале привреде у Каљарију на Сардинији, од 27. априла до 9. маја. Закупио је, за његове услове, велики штанд од 16 квадрата, морао је да га резервише у новембру прошле године и већ у јануару плати.

– Тамо ћу понети дословце све што имам. Али, само за ту прилику урадио сам шкољке из којих излазе миришљаве корњаче – истиче Шапић.

Гвозден Оташевић