Штедња – брига и држава и појединаца

Један од претходних бројева посветили смо енергетици. Позитивни коментари, посебно стручних кругова, говоре да смо "отворили" важну тему и да смо јој приступили на прави начин. Економски недовољно развијене земље, попут Србије, за приоритетни циљ морају да поставе – енергетску стабилност, развој јефтиних, обновљивих извора енергије и њено рационално коришћење.
Али, шта је са грађанима који су потрошачи, да ли и они треба да се активно укључе у програм штедње.

Немци, наравно, најштедљивији

У западноевропским земљама држава не препушта појединцу да расипа енергију, без обзира на то што за њу плаћа економску цену. Разлози су јасни. Енергетски ресурси се троше невероватном брзином и ако се не ослонимо на обновљиве изворе, планета ће доживети катастрофалне последице. Зато, није на појединцу да одлучује који ће извор да користи за грејање домаћинства и да ли ће немаром да расипа струју. Компаније које дистрибуирају и продају енергију могу бити заинтересоване да продају што више, али државе попут Велике Британије са бригом анализирају како да казне енергетско расипништво својих грађана.

"Европска енергетска мрежа" недавно је урадила анализу степена рационалности потрошње енергената од стране грађана појединих држава. Нећете се изненадити да су најдисциплинованији Немци, па Италијани. Енглези су највећи расипници па се у државну стратегију штедње укључио и Би-Би-Си, бројним пропагандно-едукативним емисијама у овој области. Инструкције како да се штеди струја тако су детаљне да су на списак непотребних потрошача ставили стално укључене пуњаче мобилних телефона и МП3 апарата. Да се енергија троши узалуд, доказује стално повећана температура тих уређаја.

Императив – изолација

Пре било каквих анализа електропотрошача, треба истаћи један од основних императива штедње енергије: не штедети на изолацији.

Глобално схваћен тренд светске енергетске кризе створио је читав низ међународних фондова који бескаматно и дугорочно кредитирају инвестирање у што бољу изолацију простора. Замена дотрајалих прозора термоизолујућим, облагање фасада изолационим материјалима, само су неки од стимулисаних програма. Неки од тих фондова доступни су и нашим грађанима. Емпиријски је показано да се улагање у изолацију исплати кроз смањење трошкова грејања и хлађења у периоду од четири до 10 година (у зависности од степена нерационалности првобитног простора и обима улагања у термичка побољшања).

Срећници и они други

Други начин рационализације енергије јесте да се правилно изабере енергент којим се грејемо. Привилегована група грађана која је корисник даљинског грејања топлом водом не мора много да брине. За оне који нису те среће, избор је: јефтин гас (ако је гасовод у близини), пећи на течна и чврста горива као доста некомфорно и прљаво решење и, на крају, свакако, електрична енергија.

Произвођачи струје жале се да су им цене најниже у Европи и да су неекономске. Вероватно нису у праву. Јесу ниже од европских, али се и даље успешни "сербо бизнисмени" отимају о тај посао. Не дотирају се киловати, нема несташица струје, плате у електропривреди и дистрибуцији знатно поправљају државни просек примања. А, како је нама који се грејемо на струју када је напољу минус десет Целзијуса, знају мерачи струје чији се бројеви смењују брзином светлости. О мерним групама и неоправданости увећаних цена онима који нису криви због даљине топловода, да и не елаборирамо.

Зато, у циљу постизања реалних резултата штедње енергије, потребно је дефинисати највеће "расипнике" и њима се позабавити.

Шта да се ради

Бојлери – кухињски, стално укључен и често у употреби, и купатилски, по правилу релативно лоше изолован па се, ради догревања воде, укључује на сваких десетак минута. Погрешно је мишљење да се штеди ако су нам класични бојлери стално укључени. Уколико имате услова, финансијских и енергетских, уградите проточне бојлере. Њихови грејачи се укључују Бернулијевим прекидачем који активира проток воде при отварању славине. Струја се троши да загреје воду у тренутку када нам је потребна и не троши се на беспотребно одржавање температуре воде у бојлеру. Искуство каже да је енергетска уштеда у корист проточних бојлера око 30 процената.

Сијалице у светиљкама замените "шпар" сијалицама. Лустер у просеку троши 500 вати на час, а са штедљивим сијалицама пет пута мање. "Шпар" сијалица од 18 вати даје исто осветљење као и она од 100 вати са ужареним влакном – пет пута је ефикаснија. Сетите се да гасите светло у просторијама које привремено напуштате – сваки уштеђени киловат одразиће се на вашем рачуну за струју.

Електроуређаји, попут фрижидера, машине за веш и судове, свакодневно се усавршавају баш у правцу смањења потрошње енергије. Класични фрижидери са фреоном троше 400 до 500 вати на час, док модерни, са електронском регулацијом компресора, троше 150 вати на сат. Савремене веш-машине и машине за судове, са терморегулисањем уз помоћ електронике, конструисане су тако да процес прања дуже траје, али уз нижу температуру воде. Стари биметални термостати имају толеранцију до 15 одсто, а савремени, електронски до 0,5 процената.

ТВ апарати – технолошким усавршавањем постигнути су значајни резултати у уштеди енергије – класични, катодни телевизори троше 300-500 вати на сат, а модерне "плазме" – од 80 до 100 w/ч.

Кад смо код телевизора, још један савет: не искључујте га никад потпуно јер при укључивању трпи велики струјни удар и подложан је кварењу. Искључите екран и оставите га на такозваном стенд бају, са упаљеном лампицом за индикацију. Ово је статус предгревања у којем нема знатних енергетских утрошака, а телевизору ћете продужити век.