Хлеб чека нову цену

Да нема разлога да векна белог хлеба „сава” поскупи тврде сви сем оних који га производе. Док стручњаци сматрају да цена од 50 динара покрива трошкове производње ове основне намирнице, у Унији пекара подсећају да у цену морају да се урачунају и плате запослених, зарада, па и поскупљења која се очекују.

Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије, каже да већ у другој половини априла код појединих произвођача може да дође до подизања цене хлеба „сава”, који сада већ кошта од 44 до 55 динара. Истог мишљења је и Нури Шахид, директор Београдске пекарске индустрије. Он каже да је поскупљење само питање времена и да би бела векна већ требало да кошта 70 динара.

Стручњаци, али и председници организација за заштиту потрошача сматрају да се иза најава поскупљења хлеба крије једино мотив пекара за већом зарадом и да објективних разлога за поскупљење нема. Недавно подизање цена са 38 на 55 динара је, осим тога, максимум који потрошачи могу да поднесу. Драго Цвијановић, директор Института за економику пољопривреде, сматра да цена хлеба не би требало да иде нагоре.

– Ако узмемо у обзир цене брашна, соли, квасца и других сировина, просечне трошкове производње и маржу, цена хлеба од брашна типа 500, тежине 500 грама, не би требало да буде виша од 50 или 55 динара – објаснио је Цвијановић, додајући да примедба пекара по којој у цену „саве” морају да урачунају и зараду не стоји.

– Сви знају да на белом хлебу пекари имају само умерену зараду. Тако је увек било, а за остваривање већег профита служе пецива – каже Цвијановић.

Да векна хлеба „сава” не би смела да буде скупља од 50 динара, тврди и Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије. У овом удружењу за заштиту права купаца сумњају и у начин формирања цене хлеба у Србији.

– Због тога смо затражили од Комисије за заштиту конкуренције да покрене поступак и испита да ли на нивоу Уније пекара Србије постоји картелско удруживање, јер постоје индиције да је цена хлеба у Србији диктирана. И наше и калкулације независних стручњака показују да векна белог хлеба не би требало да буде скупља од 45 динара, а ако се зарачуна маржа ни тада векна у Србији не може да кошта више од 50 динара – истакао је Паповић.

У Привредној комори Србије сматрају да би цену хлеба на садашњем нивоу могла да задржи држава пуштањем пшенице из Робних резерви. Међутим, и када је прошле године држава на тај начин интервенисала, помоћ су преузели једино мали, приватни пекари који заузврат нису подизали цене. Али, велики пекарски системи, који снабдевају трговинске ланце, нису се пријавили за државну испомоћ, тако да су слободно формирали цену беле векне.

С. Деспотовић

-----------------------------

Хлеб поскупео и у комшилуку

Векна белог хлеба од јуче је у Црној Гори скупља десет центи и кошта 70 центи, што је нешто више од 70 динара. Пекари у Црној Гори још од краја јануара најављују поскупљење белог хлеба јер су, како кажу, поскупели сви инпути, од горива до брашна.

--------------------------------

Влада донела одлуку о увозу 100.000 тона пшенице

Влада Србије донела је јуче одлуку о извозу квоте брашна од 11.000 тона месечно и бесцаринском увозу 100.000 тона пшенице до истека уредбе о забрани извоза пшенице и брашна, изјавио је министар пољопривреде и трговине Душан Петровић.

Влада је донела одлуку о извозу 11.000 тона брашна месечно у наредна три месеца да би се испоштовале раније уговорене обавезе према купцима, рекао је Петровић у изјави новинарима у Скупштини Србије и напоменуо да ће та мера бити орочена до 15. јуна, када истиче уредба о забрани извоза брашна и пшенице.

Петровић је рекао да је влада донела и одлуку да се продужи рок за регистрацију пољопривредних газдинства до краја априла, подсетивши да је тај рок истекао данас.

Министар Петровић је најавио и да ће ресорно министарство ускоро представити планове за аграрну политику до краја 2011. како би се подстакла производња у пољопривреди и повећао извоз.

Влада Србије је 16. марта донела одлуку о потпуној рестрикцији извоза пшенице и брашна, уз оцену да ће та мера стабилизовати снабдевање на домаћем тржишту и повољно утицати на цену хлеба.

Како је тада Петровић изјавио, биланси су постали забрињавајући почетком године, јер је био планиран овогодишњи извоз око 500.000 тона пшенице, а почетком марта извезено је скоро 650.000 тона, тако да је мера владе о забрани извоза пшенице била нужна.

Танјуг

-------------------------------------------

Не­ће­мо уве­сти ни ки­ло­грам пше­ни­це

Бес­ца­рин­ски увоз пше­ни­це тре­ба­ло је до­зво­ли­ти и ра­ни­је, јер би се ти­ме оси­гу­ра­ло тр­жи­ште и за­бра­на из­во­за би­ла би бес­пред­мет­на, ка­же Ву­ко­сав Са­ко­вић из Фон­да за жи­та по­во­дом од­лу­ке Вла­де Ср­би­је да до­зво­ли увоз 100.000 то­на пше­ни­це без ца­ри­не до 15. ју­на до ка­да ва­жи уред­ба о за­бра­ни из­во­за хлеб­ног жи­та.

– Ве­ро­ват­но не­ће би­ти уве­зен ни ки­ло­грам пше­ни­це или мо­жда не­ке сим­бо­лич­не ко­ли­чи­не уко­ли­ко баш не­ко­ме бу­де тре­ба­ла из­у­зет­но ква­ли­тет­на пше­ни­ца. Ова ме­ра слу­жи са­мо то­ме да се на­ша це­на из­јед­на­чи с оном у окру­же­њу – ка­же ди­рек­тор Фон­да за жи­та.

Ј. Р.