Држава прописала цену хлеба

Влада Србије донела је јуче одлуку по којој цена векне белог хлеба „сава”, произведеног од брашна типа 500, не може да буде већа од 54,22 динара.

– Суштина ове одлуке је да се заштите најсиромашнији слојеви становништва, а казне за оне који не буду поштовали уредбу су до два милиона динара или од шест месеци до годину дана забране обављања делатности – рекао је Миливоје Михаиловић, директор Канцеларије Владе за односе с јавношћу.

Иако пекари већ недељама инсистирају на цени од 70 динара за векну „саве”, Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије, каже да је задовољан овом уредбом.

– Цена векне је ограничена на максимално 54,22 динара и то ћемо наравно сви поштовати. Али, битно је рећи да цене других производа можемо слободно да формирамо. Осим тога, ова одлука се односи на све који у Србији производе хлеб и на приватне пекаре и на велике системе попут „Класа” или Београдске пекарске индустрије – објаснио је Пралица.

Држава је и раније прописивала цену хлеба, али само за пекаре који су узимали пшеницу из Робних резерви, док су сви остали слободно формирали цене, тако да је у последњих неколико месеци цена беле векне са 38 динара повећана на више од 50. Јасно је да овом одлуком, која обухвата све који се баве производњом хлеба, жели да се спречи понављање таквог сценарија.

Економисти нису одушевљени и нису сагласни с тиме што држава прописује цене хране. Тако се нарушава слободно тржиште, упозоравају они.

– Још мало социјализма у Србији. Прописивање цене хлеба неће донети ништа добро. Ни без ципела се не може живети, па никоме не пада на памет да ограничава цену обуће. О најсиромашнијим слојевима становништва држава би требало да се брине мерама социјалне политике и давањем социјалне помоћи, а не прописивањем цена – сматра Александар Стевановић, економиста Центра за слободно тржиште.

Влада је на јучерашњој седници до 30. септембра продужила важење Уредбе о обавезној производњи. Она предвиђа да пекари морају да произведу и ставе у промет хлеб од брашна типа 500 у количини од најмање 40 одсто дневне производње свих врста хлеба, од чега највише користи имају потрошачи, јер ће се на тај начин спречити вештачке несташице. Овом уредбом уређен је и однос трговаца према произвођачима. Маржа је ограничена на девет одсто, а уведена је и обавеза да продавци хлеб плате пекарама у року од 20 дана од пријема рачуна.

У организацијама за заштиту потрошача сматрају да је из Владе јуче стигла добра вест за све грађане Србије.

– Неко је коначно морао да пресече. Одређена је цена изнад које нико неће смети да иде и то је добро, јер значи да се спречава картелско договарање пекара о подизању цене хлеба. Примедба економиста да се гуши слободно тржиште не стоји јер се на овај начин пре свега лимитира трговачка маржа и то је добро – тврди Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

У овој организацији чак иду и корак даље и захтевају да се исти модел примени и на друге производе.

– Тражимо да држава пропише максималне цене за 20 основних животних намирница. Тиме не спречавамо конкуренцију, већ желимо да смањењем нереално велике зараде трговаца заштитимо потрошаче – каже Паповић.

С. Деспотовић