Eм штета, ем брука

Група тинејџера седи у парку и посматра кроз излог како људи пазаре у оближњој продавници. Један од њих, да би прекинуо монотонију, предложи: „Да се такмичимо – ко више украде!”. Предлог – прихваћен. Први излази са бомбоњером, други је успео да изнесе пуну гајбу пива, трећи виски (и то упакован)… Победник је у рукама држао столицу касирке, која је устала да мало протегне ноге.

Била је у питању игра, тако да је „плен” враћен. Међутим, шта би било да није?

– Лоповлук до 15.000 динара се рачуна у ситну крађу за коју је прописана новчана казна, или шест месеци затвора. Гони се кривично, али по приватној тужби оштећеног уколико је дело на штету приватне имовине, што је најчешћи случај. Мало ко се одлучује на приватну тужбу, јер подразумева процес који траје, у најбољем случају, годину дана. Сем тога, чак и кад је судија донео пресуду, и завршен је и парнични поступак, остаје проблем да се наплати, рекао нам је Иван П. Јанковић, београдски адвокат.

Зато не треба да чуди што се једна госпођа очи у очи неколико пута сусрела са истим џепарошем! Полиција га ухапси на делу, он одлежи својих шест месеци, па опет на „посао”.  На пример, крађу бицикла, иако нису јефтини, мало ко пријави. Срећом, има случајева да су нађени и враћени власнику.

Пун стомак, празан џеп

Ново време доноси и нове врсте лоповлука. У супермаркетима обично „оперишу” гладни. Они напуне корпу разним ђаконијама, и „на лицу места” се послуже тако што узму кифлу, мало насеченог сувог врата, може и руска салата, наравно и нешто да се „залије” – вино, пиво, сок... Када се наједу, корпу коју су уредно напунили глумећи купца оставе код касе, и продавницу напусте празних џепова, али зато пуног стомака. Има и оних који „позајме” туђе кесе које купци оставе на улазу. Дешава се да их обезбеђење осујети у намери, мада крађу не признају под најразноврснијим изговорима типа – откуд то у мом џепу.

За „дуге прсте” се лепи све што је надохват руке: новац из џепа и са целивајућих икона у црквама, цвеће из башта и са гробља, предмети укопани са покојником, краду се и „килограми” додавањем тега у вагу, краду се вода, струја, гас...

Посебна прича је крађа ради сакупљања секундарних сировина. Тако су, поред поклопаца шахтова, решетки на сливницима, саобраћајних знакова, бакарних олука и бронзаних статуа на гробљима, на удару лопова и олуци и кровови цркава. И вредне скулптуре са јавних површина се све чешће, по свој прилици, „селе” на отпад, наравно изломљене, да им се не би ушло у траг. Нестали су биста дечака са Чучук чесме и бронзани голубови, који су се налазили испред павиљона „Цвијете Зузорић” у Београду. Пре два месеца украдене су и две бронзане скулптуре – „Дечак који вади трн” и „Дечак који игра кликер”, вредне око 100.000 евра и тешке по 200 килограма свака (што је једино меродавно за пљачкаше). Скоро истовремено у селу Каменово код Петровца на Млави украден је бронзани „Споменик пчели” тежак 300 килограма…

Није само култура на удару разбојника. Прошле године су многи били згранути чињеницом да се теретни воз са 29 вагона, који је превозио опасни материјал, преврнуо код Сурчина – због украдених шина. Све што се може продати као старо гвожђе на мети је лопова. У децембру је са складишта на железничкој станици у Вршцу „ишчезло” више од 11 тона разних металних предмета и неколико кубика дрвених прагова, као из вица: „Шта знају деца шта је сто кила!”

Каблови су прича за себе, краду чак и оне под високим напоном. Средином марта је на Новом Београду, по ко зна који пут, због крађе каблова прекинут телефонски саобраћај за око 1.000 претплатника фиксне телефоније, од чега и 200 пословних корисника. Лопов који украде бакарну жицу у вредности од 10.000 динара „Телекому” направи штету од два милиона.

– Украдени каблови, ако имају пластичну или ПВЦ изолацију „топе” се, поклопци са шахти секу. Деформисана „роба” се лакше продаје отпадима – прича Угљеша Стешевић, шеф за сузбијање тешких крађа у ПУ Београд.

У разговору сазнајемо да легално килограм бакра кошта око 1.500 динара, док се на црном тржишту продаје за 400 до 450 динара. Власници отпада су обавезни да од сваке муштерије узму податке из личне карте. Поједини то не раде, чак и не укњиже трговину. Ова врста лоповлука се сматра тешком крађом, за коју је прописана казна затвора од једне до осам година.

– Крађа је тешка ако је извршена обијањем или проваљивањем затворених зграда, соба, каса или ако је учињена од стране више лица или искоришћавањем беспомоћности или другог тешког стања неког лица. Крађа је тешка и ако је извршена на нарочито опасан или дрзак начин или од стране лица које је код себе имало оружје, као и за време пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса. Такође, и уколико вредност украдених ствари прелази износ од 450.000 динара. Ако вредност украдених ствари прелази износ од 1.500.000 динара прописана је казна од две до десет година – изјавила је портпарол и судија Првог основног суда Ивана Рамић.

Лопови често „долијају”, многи су познати полицији одраније, али се на суду извуку јер је „приказана” корист коју су имали мала.

Џепарење зими, обијање лети

Крађа је „сезонски посао”. Џепарошима боље иде зими, када су гужве, када могу да обуку јакне са доста џепова. Обијање станова је чешће у летњем периоду, када су многи на одмору.

– Обијање станова је за лопова рутинска ствар, али ако види да је стан под видео надзором, или са две браве, онда у већини случајева одустаје. Осим уколико стан није „типован”, што значи да је данима надгледан, да се зна када је празан и шта се из њега може узети. Данас се махом краду новац, злато, сатови, мобилни телефони, све што стане у џеп – објашњава Стешевић и упозорава да би требало бити посебно пажљив са кључевима, никако их не држати на столу, надохват руке, јер се дешава да их лопов позајми и ископира.

Лоповлук нема границе, па се тако у досијеу полиције нашла и прича о томе како је лопов запуцао од Београда до Копаоника, ушао у собу, узео кључ, ископирао га, и оригинал вратио у торбу… али ипак није стигао да уђе у стан јер му је полиција ушла у траг! Скоро 70 одсто случајева буде решено, али се лопови на суду „измигоље”, тако да се не памти да је неко добио максимум од осам запрећених година затвора.

И међу лоповима постоји хијерархија: од оних ситних, па до разбојника. Зна се и која група где „оперише”, па је тако, рецимо, у Београду познато да је на општини Стари град највише џепароша и оних који краду мобилне телефоне, док је – сазнајемо од упућених – опасност од крађе аутомобила највећа на Новом Београду и у Земуну. Многи од криминалаца са репутацијом босова, почели су управо са крађом аутомобила, то је некада био уносан посао.

Захваљујући успешном раду момака у плавом и међународној сарадњи преко Интерпола смањен је број крађа четвороточкаша. Томе треба додати и тежи пласман украдене робе, због све мање куповне моћи, тако да већина лопова радије краде у иностранству – више им се исплати. Занимљиво је да се крађа аутомобила по члану 213 кривичног закона Србије дефинише као „неовлашћено коришћење туђег возила”, што старије генерације подсећа на време када су се аутомобили крали да би се неко возио док има горива.

– Максимална запрећена казна за кривично дело неовлашћеног коришћења туђег возила је пет година затвора, под максимално отежавајућим околностима – каже адвокат Јанковић.

У пракси се овај криминал тешко доказује, посебно када је реч о организаторима, па су и изречене казне блаже.

Крађа аутомобила има разних. Рецимо „на тркача” због чега у полицији упозоравају, не остављајте кључ у брави ни док истрчите да купите новине, да не би лопов утрчао у кола и одвезао их! Чешће се краду она без механичке и електронске заштите, зато би обавезно требало заштитити кола. Организоване групе су специјализоване за луксузне аутомобиле.

Плаћају душом

Ко краде? Млади, али и међу „трећим добом” има оних с „лаком руком”. „Позајме” и на изглед даме, труднице, купци, продавци, запослени и незапослени… Неки на тај начин изражавају свој бунт, неки из досаде, а некима недостаје морала. Оно што забрињава је чињеница да најчешће не краду најсиромашнији.

По многима је „крађа века” дело државних службеника ЈП „Путеви Србије” који су уместо да „крадуцкају”, како рече тадашњи ресорни министар Велимир Илић, државну касу оштетили за више од 6,5 милиона евра.

Разлоге за све више лоповлука није тешко наћи, а најчешће се правда „сналажљивошћу”. Они који завуку руку у туђи џеп обично се бране „да сви краду”, пребацујући одговорност на друге. Лопов се „регрутује” од малих ногу. Слаб ауторитет родитеља, систем без чврстих моралних правила и правих узора разлог су за странпутицу. Без доследног и озбиљног санкционисања преступа тешко да се може изаћи на крај са лоповима, који сви до једног заборављају на стару мудрост: „Ко не плати руком, тај ће душом”.

  Славица Берић

 Мирослава Дерикоњић

-------------------------------------------

Три године затвора

Од судије Иване Рамић сазнали смо да се у Првом основном суду тренутно води 509 кривичних поступака због кривичног дела крађе (обичне и тешке). Током 2010. године у овом суду осуђено је 386 лица и то 155 за кривично дело крађе и 231. за кривично дело тешка крађа. Због тешке крађе 147 лица осуђено је на казне затвора до три године, а њих пет на казну до пет година. На казну затвора до три године осуђено је и 77 лица због кривичног дела крађе.

---------------------------------

Копирај – залепи

Интелектуална својина је у Србији годинама багателисана. На туђем знању и умећу се градила каријера. Довољна је наредба „copy – paste” да се преузму туђа музика, песма, фотографија, текст, софтвер, телевизијски програм, филм… Ова врста крађе није само неправда према аутору, она знатно умањује и привредни развој земље. А законом је прописана казна затвора до три године за неовлашћено искоришћавање ауторског дела или предмета сродног права (ко неовлашћено објави, сними, умножи или на други начин јавно саопшти ауторско дело). А ако је дело учињено у намери прибављања противправне имовинске користи – шет месеци до пет година.

------------------------------------

Легално јефтиније

Александар П. је за рођендан од мајке добио мобилни телефон. Купила га је на бувљаку по много повољнијој цени. После неколико дана на врата је закуцала полиција. Тражили су телефон, да би га вратили власнику од кога је украден. Зато је боље платити мало више  и пазарити легално.

---------------------------------

Крађа идентитета

Постоји опасност и од крађе идентитета, уз помоћ кога лопов може да направи кредитну картицу, отвори рачун код банке, добије чекове и троши немилице.

Како спречити овај вид крађе? Тако што се лични подаци не дају ван матичне банке, посебно не ПИН код, не остављају извештаји у банкомату или корпи за отпатке, редовно проверава стање на рачуну – бар једном седмично, не користи кредитна картица за куповину преко Интернета...

Сваки пут када неко затражи неки податак мора да каже да ли је то законом прописано. Ако није, него зависи од наше слободне воље, треба питати за шта ће ти подаци бити коришћени.

----------------------------------

Школовани лопови

У данашње време лопов може да опљачка банку, а да не уђе у њу. Наравно, под условом да је верзиран за рад на рачунару. Примера ради, јесенас су украјинске власти ухапсиле групу осумњичених за компјутерски криминал и крађу 70 милиона долара у америчким банкама. Уместо калауза користили су рачунарски вирус „зевс тројан” и одговарајући софтвер за приступ банкарским рачунима.

Има случајева да су хакери са личних рачунара крали фотографије, снимке, податке... Зато је ради заштите од компјутерске крађе потребно инсталирати и ажурирати антивирусни програм, избегавати бесплатне софтвере пре детаљније провере – могу бити преносиоци „тројанаца”.

У последње време честе су и злоупотребе вајерлеса (wirelessa), бежичног коришћења интернет сигнала. Тако што једни од интернет опреме имају рачунар, изнајмљени модем и месечни рачун од минимално 1.200 динара, а други лаптоп с уграђеним „вајерлес” рисивером и – комшију. Бежични интернет сигнал се штити шифром, али многи то не раде, зато што не знају да им сигнал слаби пропорционално повећању броја накачених компјутера. Нису довољно упућени у технику, па не умеју да подесе шифру, или их није брига.