Клик по клик, милијарда

Кад већ проводите доста времена на интернету, зашто не бисте при том зарадили? У претраживач укуцајте "зарада на интернету" и добићете око 120.000 линкова са упутствима и коментарима на српском (или хрватском) где и како стићи до "лаке лове". Све се, у ствари, своди на то да док сте "он лајн", кликћете на рекламе одређених страница ("сајтова"), чије ћете адресе добити и-мејлом, пошто се, опет преко интернета, пријавите код одређених фирми којима је то посао. Први чек, према тим упутствима, добићете кад се на вашем рачуну накупи 25 долара. А да би се стигло дотле треба доста да се "кликће": за сваку огласну поруку коју прочитате на ваш конто "легне" пет центи. Ако за овај посао заврбујете и друге, они постају ваши "реферали", па ћете и за њихов учинак "књижити" по један цент. А цент по цент…

Звучи фино, ако ништа друго пристојан џепарац за тинејџере који ионако сурфују "до бесвести". Овим се заправо бави на стотине хиљада људи широм планете, од Зимбабвеа, преко Сирије, Јужне Кореје, па до Србије, који су део велике мреже оних који су "плаћени да читају". А, у ствари, реч је о тамној страни дигиталне економије, својеврсној превари која је последњих година нарасла на преко милијарду долара.

Измери и плати

У средишту свега су интернет џинови, Гугл (google.com) и Јаху (yahoo.com), којима се корисници интернета најчешће обраћају када у планетарном руднику дигиталних информација желе да пронађу ону која им је потребна. Кад у овим претраживачима укуцамо неки појам о којем желимо да сазнамо више, поред списка релевантних сајтова, добићемо и дискретну листу "спонзорисаних линкова", огласа који су у контексту нашег интересовања. Ако нас заинтересују и одлучимо да их погледамо, то ће генерисати одређену своту за поменуте компаније. Приближну представу о томе колика је свота даје нам податак да је Гугл у трећем кварталу ове године на овај начин приходовао 1,04 милијарде долара.

Овакво "контекстуално" или "циљано оглашавање" у сталном је порасту и у све већој мери одвлачи оглашиваче од "традиционалних" штампаних и електронских медија. Производне, трговинске и сервисне компаније наиме плаћају само за конкретно интересовање потенцијалних купаца: свако читање огласа прецизно се евидентира и плаћа се само за оно што је прочитано.

Тако би бар требало да буде. Велики новац у интернет оглашавању – прошле године ово је само у Америци био бизнис тежак 12,5 милијарди долара, са прогнозом да ће до 2010. нарасти на 29 милијарди – привукао је и мноштво превараната. Вољно или невољно – о томе се још дебатује – њима су помогли и главни претраживачи.

Гугл и Јаху наиме "рециклирају" огласе који су им поверени на безброј других сајтова, са којима деле приход генерисан кад год неко погледа одређени оглас. Међу тим "кооперантима" су они од угледа, попут CNN.com, па до опскурних, као што је, примерице insurance1472.com, који не приказује ништа друго до огласе. Поприличан број интернет "предузетника", наиме, намирисао је зараду у организовању већ описаних мрежа оних који "читају" огласе, незаинтересовани при том за оно што се оглашава, наплаћујући при том то "читање" од Гугла или Јахуа, и празнећи оглашивачке буџете њихових клијената.

Подривање темеља

Поред мреже читача, написани су и посебни програми, такозвани "роботи" који аутоматски кликћу на огласе, што превари даје нову димензију. А нису ретки ни случајеви када "кликтање у празно" организује и конкуренција да би погоршала ситуацију ривала. Према најновијим извештајима, између 10 и 15 одсто свих огласа је "прочитано" на овакав начин, што је повод за судска спорења, вансудска поравнања и преиспитивања како да се томе стане на крај.

Иако на кратке стазе ова врста превара повећава приходе пре свега Гугла и Јахуа (који заузимају више од 70 одсто тржишта), на дуге стазе подрива поверење оглашивача, па тиме и саме темеље овог бизниса. Није зато изненађење то што је Гугл недавно пристао на судско поравнање од 90 милиона долара после тужбе групе оштећених оглашивача, и што без много буке пристаје на повраћај пара кад се докаже да су, на пример, огласе за осигурање живота читале потенцијалне муштерије из Боцване. Борба против ове пошасти је почела, али брз развој технологије и даље омогућава да лопови буду бржи од жандара. Позиви за лаку зараду преко интернета зато су још актуелни…