Ударци пуковнику

Мини-серијал пребега доскорашњих високих функционера Гадафијевог режима на страну побуњеника говори штошта, без обзира на то што либијски званичници покушавају да им не придају већу пажњу.

Оставка доскорашњег шефа дипломатије Мусе Кусе, који је – рекавши да је неспреман да више служи режиму – из Туниса отишао за Лондон а потом за Париз, озбиљан је ударац пуковнику који ће морати да помније размишља о свом сваком наредном потезу.

Пре Кусе, одмах на почетку побуне, Гадафија је напустио бивши министар унутрашњих послова Абдул Фатах Јунис. После Кусе, и бивши либијски министар спољних послова Али Абдусалам Треки, кога је Гадафи именовао за амбасадора при УН, саопштио је да напушта дужност: „Молим Бога да ми помогне да учествујем у спасавању своје племените нације.”

Куса је био један од најближих Гадафијевих сарадника у креирању либијске политике, и као такав је „капиталац” који га је напустио. Управо та чињеница је веома значајна јер наговештава хаос у врховима режима, можда и његов колапс, како уосталом прижељкују многи, од Вашингтона до Москве.

Нема сумње да се ради о озбиљном ударцу Гадафију који преузима све већу личну одговорност за крвопролиће грађанског рата почетог средином фебруара.

Да ли ће последње упозорење пуковнику бити довољан сигнал да се добровољно повуче? Вероватно неће.

А да ли ће напуштање брода који тоне спасти Кусу од сумњи да је током година, док је био шеф спољне обавештајне службе, учествовао у планирању и организовању терористичких акција, попут обарања америчког путничког авиона изнад Шкотске? Можда да, можда не.

Сем што је преко ноћи постао велики капитал Запада, ко је Куса? Блиски хранитељ Гадафијевих револуционарних амбиција и мозак неких од најтежих терористичких злочина његовог режима, или углађени архитекта либијског приближавања Западу?

Каријеру је градио преко Револуционарних комитета, кључних органа власти система џамахирије. Одмах пошто је саопштио да Гадафију отказује послушност, у Лондону су подсетили да је 1980, као де факто амбасадор Либије у Британији, у интервјуу „Тајмсу” подржао ликвидације либијских дисидената у Британији.

„Револуционарни комитети су одлучили да убију још двојицу људи у Уједињеном Краљевству. Ја то одобравам”, остало је записано иако су после из Триполија говорили да је погрешно цитиран.

Пошто је отворено исказивао дивљење према ирским милитантима из ИРА, Британци су га протерали па је у домовини 1984. добио улогу у Матхаби, антиимперијалистичкој организацији у Триполију коју је Гадафијев режим користио за планирање и спонзорисање државног тероризма и светске револуције. Већ 1992. Куса је на врху Матхабе.

У временима када је постао шеф обавештајаца 1994, положај који ће држати све до 2009, Либија је здушно подржавала разне терористичке организације по свету, а Триполи је био Мека њихових вођа.

Деценију касније, са таквим искуством, Куса је од „брата вође” добио задатак да Либију изведе из братства „отпадничких држава” у које ју је убацио Вашингтон. Преговарао је око исплате компензација породицама жртава авио-тероризма изнад шкотског градића Локербија 1988. када је погинуло 270 људи и обарања француског авиона над Нигером 1989. када је страдала 171 особа.

У контактима са британском службом МИ-6 по луксузним лондонским клубовима помогао је да се Либија одрекне амбиције за производњу нуклеарног оружја.

Успоставио је контакте са ЦИА за борбу против глобалног тероризма и лично допринео да се одржи састанак обавештајаца 27 афричких нација на који је у Триполи позван и шеф ЦИА.

Успеси тих преговора омогућили су Либији обнову контаката са Западом, укидање санкција и лукративне послове око нафте.

Спекулисало се да Гадафи није био превише задовољан што је проблеме морао да решава на тај начин, па је остало уверење да је Куса тада почео да губи понешто пуковниковог поверења, иако му је баш он широм отворио врата Париза и Рима.

„Викиликс” открива да је сада већ пензионисани амерички генерал Вилијам Ворд уочи посете Либији 2009. Кусу описао као човека образованог на Западу (Универзитет у Мичигену), и као присталицу сарадње са западним земљама.

Куса је истовремено, испоставља се, успоставио блиске контакте са обавештајним службама у Британији.

Када су Либију увелико захватили „дани гнева” попут Туниса и Египта, Куса је био тај који је у марту, одмах после усвајања резолуције УН о завођењу зоне забрањеног лета Либији, објавио једнострани прекид ватре Гадафијевих снага.

Шта год била будућа улога Мусе Кусе, он ће – без обзира на своју камелеонску прошлост – свакако бити веома користан извор информација о владавини енигматичног, емотивног и непредвидљивог пуковника Гадафија.

Што је већ довољно за закључак да је „брат вођа” доживео озбиљан ударац.