Лула поново изабран

Досадашњи председник Бразила, Луис Инасио Лула да Силва, предводник левичарске Радничке партије, добио је комотну већину од 60 одсто гласова за други председнички мандат. Некадашњи фабрички радник и синдикални вођа освојио је више од 58 милиона гласова и већину у двадесет од двадесет седам савезних држава Бразила. Ни овога пута , као ни 2002, црвени талас није запљуснуо највећу и најразвијенију област мегаполиса Сао Паула, али ће зато за разлику од претходног мандата левичари контролисати Баиау и Рио де Жанеиро, док су сиромашне државе попут Амазоније, највеће по површини а најређе насељеној, огромном већином гласова подржале Лулу. "Победа није моја", рекао је Лула пошто су синоћ први резултати недвосмислено говорили о комотној предности, "Бразил је победио".

Поверење је стекао највише међу обесправљеним сиромашним слојевима којима је понудио масовне социјалне програме. Упркос великим корупционашким аферама које су допирале до најближих Лулиних саветника, већина Бразилаца поверила му је други мандат што је реткост у сиромашној Латинској Америци. Лула никад није заборавио своје порекло и у првим  изјавама, одушевљен резултатима, позвао се на "народ који је осетио побољшање у свом тањиру".

Лула да Силва је постао председник Бразила у јануару 2003. године и обећао ново време социјалне правде и чистих руку у традиционално корумпираним врховима власти. Управо због таквих предизборних обећања, корупцијски скандали који су обележили бразилски политички живот пољуљали су поверење народа у свог радничког председника. Иако су сва предвиђања говорила да је председнику осигуран мандат већ у првом кругу, гласачко тело ипак га је опоменуло и натерало да тек у другом кругу освоји поверење већине.

Телевизијски коментатори и аналитичари у Бразилу истичу да је са оваквом победом, после свега што се догодило, земља са Лулом на челу добила прилику да продуби социјалне реформе и подстакне развој у наредне четири године.

Карлос Бруно, председник Истраживачког центра за трансформацију, истиче да ова победа морално обавезује владу Луле да Силве да "поправи етичко понашање у политици". Програмом Радничке партије зацртана је социјална правда, али такође и "транспарентнија веза између државног новца и политичких структура". У томе је, по мишљењу Бруна, Лулина власт била неуспешна. У Бразилу и целој Латинској Америци морало би се прећи на систем јавног финансирања политичких странака и њихових активности који би гарантовао једнакост и отклонио могућност да се партијске касе пуне на сумњиве начине. То би, по мишљењу овог аналитичара, требало урадити брзо и ефикасно, пре него што афере дискредитују политички систем и поверење друштва у демократију.