Колико кошта чист ваздух

Једна година није ваљано мерило за све оно што се учини у заштити животне средине у „Електропривреди Србије“. Зато је много боље рећи да ћемо ове године кренути тамо где смо стали лане, а то значи да ћемо ове године наставити са заменом електростатичких филтера за свођење емисије прашкастих материја у оквире стандарда Европске уније, рекао је за наш лист Михајло Гаврић, директор Сектора ЕПС-а за заштиту животне средине.

Шта то, заправо, значи?

То значи да испуштање тих материја у атмосферу не може бити веће од 50 микрограма по кубном метру. Реализација тог пројекта треба да се заврши 2013. године. Тада ће сва електрофилтерска постројења у ЕПС-у бити усклађена с мерилима која прописује ЕУ. Вредност послова је 50 милиона евра.

Ове године, такође, планира се наставак десумпоризације и пласмана употребе електрофилтерског пепела како у цементној индустрији, изградњи путева, тако и у грађевинарству уопште.

– Употреба пепела у прављењу путева велики је изазов како за ЕПС тако и за саме градитеље. Коришћењем пепела у изградњи путева трошкови могу да се смање за 30 до 80 одсто. Пепео се може употребити и за прављење железничких прагова, плоча за тротоаре, а такође и као замена песка или шљунка у прављењу бетона. Коришћењем пепела направљена је зграда Франкфуртске берзе, али и једна од највиших зграда на свету позната палата Бурџ Калифа (828 метара) у Дубаију. С друге стране, постигло би се оно што се зове одрживо управљање природним ресурсима и наше реке, рецимо Морава, не би изгледале као површина Месеца због бесомучног вађења песка и шљунка – упозорио је Гаврић.

Мало је познато да се као нуспроизвод десумпороизације димних гасова добија – гипс. И то не било какав, већ ЕУ квалитета. Самом десумпоризацијом смањује се и емисија сумпора у атмосферу, а тиме елиминишу и негативне последице падања киселих киша, уништења шума и закишељавања земљишта. Овим се не брани само непосредна околина енергетских објеката, већ и цео регион.

Тако се, упозорава наш саговорник, проблем из ваздуха „сели“ на земљу. Смисао издвајања гипса није да би тај материјал завршио на депонији, него постао нова употребна вредност у производњи грађевинске галантерије. То значи отварање нових радних места у постројењима за прераду гипса, извоз тих артикала, плаћање пореза и пуњење буџета. Реч је о новој технологији, заокруженом ланцу, која својим деловањем штити животну средину, али и ствара нову вредност.

Улагање у те и такве технологије не може се назвати – трошком.

– То није трошак у правом смислу те речи. Јесте краткорочан издатак, али и улагање у будућност и нову вредност од које се може лепо зарадити. Ми већ улажемо у депоније, али што год учинили угрожавамо животну средину. Овако улажемо у сопствену заштиту, чувамо свој ланац исхране, природне ресурсе, а с друге стране омогућавамо да неки нови људи раде и зараде, побољшава се стандард, платни биланс земље, расте извоз...

– Одржавање сваке тоне пепела на депонији кошта осам евра. Значи – тона пепела мање, осам евра више у каси. Није тешко израчунати – шест милиона тона пепела годишње, колико из обреновачких термоелектрана остане после сагоревања, када се помножи са осам евра долази се до суме од 48 милиона евра годишње. Да ЕПС понуди џабе пепео имао би најмање толику корист. Наглашавам, посебно, да смањивањем емисије прашкастих материја у односу на 2004. годину данас у околини Обреновца имамо чак 88 одсто мање загађење, а у Костолцу за 56 процената. Другим речима, ако смо пре шест-седам година имали емисију пепела од, примера ради, сто килограма, сада је у Обреновцу сведена на свега 12 килограма – истиче Гаврић, и додаје да обреновачка и костолачка деца већ сада могу да виде бели снег, а да околни житељи не једу купус прошаран пепелом. Циљ је да сви удишу чистији ваздух, а то значи много мање бронхијалне астме и дисајних тегоба.

Слободан Костић