САД обустављају борбене мисије

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Америка се од данас премешта у улогу „резервисте” у операцији НАТО против Гадафијевог режима у Либији. То практично значи да њени авиони неће више учествовати у борбеним акцијама, а савезницима је препуштено да наоружавају и обучавају побуњенике, пошто то, како је образложио секретар за одбрану Роберт Гејтс, није „јединствена америчка могућност”.

Ове нове чињенице предочене су на маратонском „саслушавању” два највиша функционера Пентагона, секретара за одбрану Гејтса и начелника Здруженог генералштаба адмирала Мајка Малена који су америчку позицију у либијског интервенцији објашњавали у комитетима за оружане снаге оба конгресна дома.

Обојица су при томе били у деликатној ситуацији, пошто су од почетка кризе били против америчког војног ангажовања, али су дисциплиновано спроводили политичку одлуку донету у Белој кући.

Америчка флота у Медитерану савезницима ће помагати ваздушним танкерима за пуњење авиона горивом, у ваздушном осматрању и мисијама трагања и спасавања. Њени борбени авиони ће, међутим, бити у приправности за случај да положај побуњеника постане „веома тежак”.

Ништа није речено о томе да ли ће и даље бити лансиране америчке крстареће ракете.

Председник Барак Обама задржава двосмислену позицију да наоружавање побуњеника „није искључено, али није ни укључено”. Утисак је да је превладао став да су Гадафијеви противници САД и даље сувише непознати да би карте бацили на њих.

Наглашава се и чињеница да су они у много већој мери „људи са пушкама” него озбиљнија оружана формација.

Поменуто је и да им већ пристиже ручно наоружање, наводно из неких арапских земаља. Верује се да је оно америчко – али је речено и да им је за супротстављање Гадафијевој армији потребно нешто озбиљније, за шта је пак неопходна дуготрајнија обука.

Слање америчких инструктора би подразумевало дубље ангажовање САД, за шта она није вољна, како из политичких, тако и финансијских разлога.

У Конгресу се већ неколико недеља води битка око кресања буџета који је предложила Обамина влада, при чему је већ стављено до знања да ће каиш морати да стеже и Пентагон. Досадашњи рачун за либијску интервенцију се процењује на већ нелагодних 500 милиона долара, а додатни трошкови би онда ишли на рачун ангажмана у Ираку и Авганистану.

У либијском театру остају, међутим, оперативци ЦИА, чије је присуство обелодањено кроз очигледно планска „цурења” информација из Беле куће. Званично је речено да је њихова главна мисија „упознавање” побуњеника, али по свему судећи реч је и о сигналу Гадафију да ће бити подриван и изнутра.

Секретар Гејтс није био оптимиста кад је реч о изгледима да Гадафи попусти и повуче се. „Можемо имати ситуацију да смо постигли војни циљ, али не и политички”, рекао је у Конгресу, алудирајући на могућност промене власти.

Наде у том погледу се полажу у „самораспад” Гадафијевог донедавно чврстог режима, после пребега његовог човека број два, министра спољних послова Мусе Кусе, и још једног високог функционера његовог министарства. Али, на другој страни, вероватноћу да ће то поколебати Гадафија и опцију да оде у егзил (најновија понуда за политичко уточиште изненада му је стигла из Уганде, америчког савезника у Африци), умањује проблем његових седам синова и ћерке, деце која су укључена у механизме власти и присвајање либијског нафтног богатства за сопствене потребе.

Да ли се гостопримство Уганде односи и на њих, засад није јасно. Ако је то случај, онда је понуда дарежљива.

У конгресном сведочењу војних лидера изнета је процена да је од почетка интервенције из строја избачено 25 одсто либијских војних капацитета, али и да је оно што је остало под Гадафијевом командом побуњенике надмашује са десет према један.

Милан Мишић