Орић чека пензију из Србије

Од нашег дописника

Сарајево – Ратни командант Армије РБиХ Насер Орић, којег је по основу командне одговорности Међународни суд у Хагу осудио на две године затвора за злочине над Србима на подручју Сребренице а потом га ослободио, сигуран је да ће право на пензију, које већ ужива у БиХ, остварити и у Србији. То му, каже он у разговору за „Политику”, гарантује закон.

„Пензија коју тражим од Србије нема везе ни са политиком ни са мојим ратовањем, него само са радним стажом који сам остварио у тој земљи”, наглашава Орић.

Орић подсећа да је, као специјалац, радио у МУП-у Србије „од 1987. године до почетка рата у БиХ 1992. године”, те да је „одано и професионално обављао свој посао”. Он се позива на закон и тврди да му „нико не може ускратити право на пензију” коју, додаје, намерава дати „деци погинулих ратних другова у Сребреници”.

Док чека исход процедуре која се води по његовом захтеву за доделу пензије Орић, према властитом признању, „одлази у Београд”, одржава „контакте са својим пријатељима”, међу којима има и „високопозиционираних”. Он наглашава да то радо ради, јер „нема ораха у џеповима”.

На констатацију да се његово име и даље помиње у негативном контексту и везује за неразјашњене злочине које су над Србима у Сребреници починили припадници Армије РБиХ под његовом командом, Орић каже да је, што се тога тиче, „потпуно растерећен”.

„То је већ политизација, ја сам своју невиност доказао пред Хашким трибуналом”, одговара он, апсолутно уверен да се његово име „користи само онда кад некоме треба политичких поена”.

Према његовом мишљењу, „та реторика почиње помало да бледи на свим странама”, јер „народ се освестио и нема више простора за манипулације”.

На директно питање да ли сматра да је у Сребреници почињен злочин и над српским народом, Орић узвраћа да је „било погинулих, али на бојном пољу” на којем је и он био и „имао прилику да погине”.

Настављајући да прича „своју ратну причу”, Насер Орић занемарује Сребреницу и „пребацује” се на „терен Бијељине”, као „персонификације идеје уништења Бошњака”, а потом и Братунца у којем су, тврди он, „изгинули сви Бошњаци који су предали наоружање”.

Д.Станишић