Под Силајџићевом заштитом

од нашег сталног дописника
Сарајево, 30. октобра – Државна комисија која је формирана на инсистирање власти РС а чији је задатак да изврши ревизију документације на основу које је велики број натурализованих грађана стекао држављанство БиХ није обавила ни трећину посла, а већ се нашла на удару муџахедина који су били у саставу армије БиХ а који се оптужују за злочине које су починили над припадницима српског и хрватског народа. Ал Хусин Имад (Сиријац) који је овде познат као Абу Хамза, ставио се после рата на чело припадника одреда Ал муџахид који организује "фронт" против босанских власти и комисије која има задатак да прочешља њихову личну документацију и покуша установити ко је и на који начин дошао до босанског пасоша.

Комисија је већ донела одлуку о одузимању пасоша па и протеривању неких од њих, али су убрзо уследиле претње припадника одреда Ал муџахид, које заступа Абу Хамза. У интервјуу за недељник "Старт" он за то оптужује Американце, Србе и Хрвате а у последње време и Европљане "који притискају" да се натурализовани исламисти протерају из Босне. Дошли смо овде да помогнемо, "да будемо почасни грађани, што је био леп гест, али треба да буде и до краја поштен". Харис Силајџић је једини човек у Босни с којим се може разговарати. Примио нас је на разговор чим смо затражили. "Он нас сматра за грађане БиХ све док не кршимо закон и спреман је да нас брани ако неко покуша да крши наша права". После Дејтонског споразума један број муџахедина је напустио БиХ, један број је остао и "обећали смо Алији (Изетбеговићу) да га глава због нас неће болети" и ми смо обуздавали оне који су били спремни на неке акције. "Свашта је ушло у Босну, од Лондона до Кабула."

Абу Хамза, као припадник одреда Ал муџахид, каже да су током рата уз пропагандне касете обављали верске ритуале, видео је касете са одрубљеним главама али демантује директно почињен ратни злочин. "Имали смо, каже он, посебну групу бораца који су имали хладно оружје – мач, секиру, нож, они су били највештији. Јер ако хоћете да убијете непријатеља треба га напасти мањим наоружањем." У рововима је било свашта, "или ја или он. Ако сам успео доћи до рова и откинути му главу, нисам крив за то", каже вођа босанских муџахедина који се одупире "одузимању држављанства њему и његовој браћи".

Имамо ми разних могућности да се бранимо и штитимо. Имамо снимке са босанским политичарима који сада неће да нам се јаве, имамо снимке где људи из босанске власти покушавају да нас увуку у прљаве, шпијунске послове, имамо јак утицај у исламским земљама, каже Абу Хамза. У крајњем, можемо снимке (видео и аудио) објавити а свој утицај у исламском свету покренути.

Све оно што се тиче ратних злочина које су починили припадници муџахединских јединица, од Црног врха код Теслића до Каменице код Завидовића, затим Озрена... или на читавом подручју средње Босне Абу Хамза, у интервјуу за поменути лист, вешто избегава. Између редова провлачи се теза о убиствима која су се десила, али само у борби а ако је неко починио злочин то су, сматра он, они што су већ напустили Босну. Да ли ће такво образложење прихватити тужилаштво БиХ, које је једанаест година после завршетка рата отворило истрагу о злочинима које су починили муџахедини, и даље је под знаком питања. Имају довољно доказа у видео-снимцима, исказима сведока и родбине ликвидираних Срба. Обимна документација се налазила пред хашким тужилаштвом, али Карла дел Понте све је препустила овдашњем правосуђу. Док Државно тужилаштво проучава документацију, можда један број оних који би требало да одговарају за злочин напусте Босну. Абу Хамза, који у браку са Бошњакињом има троје деце (уз троје које му је довела), сматра да нема разлога ни да одлази ни да одговара за своје поступке током рата. Напротив, врло је гласан у "одбрани права своје браће" који ће, очигледно, и даље имати заштиту у делу бошњачке власти.