Београд наклоњен спорту

Горан Крецловић је је почетком месеца преузео дужност градског секретара за спорт и омладину. Има 46 година, доктор је ветеринарске медицине, готово 20 година радио је у Институту за имунологију и вирусологију "Торлак", а од 2004. године је политичар. До 2005. био је потпредседник општине Звездара, а од 2005. до нове дужности био је члан Општинског већа Звездаре. Спортом, у уобичајеном смислу није се бавио, али као спортски пилот био је и директор наше аеро-рели репрезентације...

• Како политичар гледа на спорт?

– Сви смо сведоци мешања политике у спорт, макар у оном најбезазленијем виду да се политичари промовишу уз успешне спортисте. На овом месту морам да се борим за то да спорт искористи политику и избори што боље услове. У Граду сам добио максималну подршку и могу да поручим свим Београђанима, онима који се баве спортом или онима који ће данас, сутра своју децу одвести да се баве спортом да су и градоначелник Ненад Богдановић и сви надлежни наклоњени спорту и решавању његових проблема и да у томе испољавају огроман ентузијазам.

Базични спортови у центру пажње

• На шта је у овом тренутку усмерен тај ентузијазам?

– То су пре свега спортски објекти, како изградња и адаптација спортских објеката, пре свега за базичне спортове, али и изградња капиталних објеката какве свака модерна престоница мора да има, а онда, стварање система да они буду што доступнији грађанима и спортистима. Из тог воза испали смо 90-тих година, дуго се није улагало у објекте, не рачунајући "Београдску арену" која се гради деценију и по, а квалитетно нови однос најављен је реконструкцијом "Ташмајдана" и "Бањице". Сада сада су на реду "11. април" и " Милан-Гале Мушкатировић" (бивши "25. мај") и то ће ватерполу и пливању дати нови замах.

• Бољитак се најављује и за друга два базична спорта – атлетику и гимнастику...

–  Када говоримо о решавању проблема атлетике, инсистирам на називу атлетски комплекс, а не атлетски стадион, јер стадион није решење. Атлетски комплекс на Новом Београду мора да има стадион за велика такмичења, стадион за тренинге и мања такмичења, отворена бацалишта и дворану за тренинге и такмичења током зиме. Основни пројекат је готов, места има за све планиране објекте и поштовање свих стандарда ИААФ. Не желимо никакве импровизација, ни преправке ни реконструкције. Због тога ћемо, вероватно, расписати међународни конкурс, јер ми немамо много искуства у грађењу атлетских борилишта. Буџетом за ову годину за то је издвојено 155 милиона динара и инсистираћу да их утрошимо за пројекат. Захваљујући Националном инвестиционом плану решиће се и проблем гимнастичког центра, како ритмичке, тако и спортске гимнастике. Наша деца не знају шта је "козлић", шта је "коњ", шта је партнерна гимнастика, а базични спортови су основ свих спортова и здраве нације.

• Националним инвестиционим планом најављује се и изградња тениског центра у Београду...

– Град је препознао и потребу за тениским центром, са стадионом који би задовољавао потребе организације међународних турнира. Данас наши тенисери играју широм света, а у свом граду немају услове да своје умеће покажу пред домаћом публиком. Такође, морамо да обезбедимо услове за спортове који који су у зачетку. Ако на утакмицу америчког фудбала, односно рагбија, дође 4.500 људи, јасно је да је интересовање велико и да ту идеју ваља подржати. Затим, ничу и карлинг клубови, а карлинг је олимпијски спорт, све више има интересовања за крикет, безбол и класичан рагби и њима такоше морамо да обезбедимо одрежене услове. Трудићемо са да понуду Аде Циганлије заокружимо са стадионом за одбојку на песку и тереном или стадионом за "јајасту" лопту, да рагбисти не би стално исцртавали фудбалске терене.

• Како ће Секретаријат за спорт и омладину и Град, у јеку ових инфраструктурних улагања и великих такмичења која нас очекују, успети да настави да подржава основну спортску делатност савеза и клубова, као и традиционалних такмичења?

– Град је ове године за спорт издвојио 900 милиона динаре. Да је издвојио и више опет би било мало, недовољно за све захтеве, али на другој страни чињеница је да новац увек може боље да се утроши, да је организација многих такмичења могла да буде боља, да је конкуренција могла да буде јача, да је приредба могла да буде међународна... Моја је жеља да донесемо стратегију развоја спорта у Београду, да објекте и новац стратешки усмеримо ка битним циљевима о којима ћемо се договорити и програмима до којих ћемо доћи. Мислим да ће 10 одсто буџета убудуће ићи за функционисање градских савеза и клубова, а 90 осто за финансирање програма на основу конкурса. Морамо, такође, да побројимо објекте, да побројимо клубове, да кажемо шта је потребно граду. Град мора да преузме те објекте и да их домаћински води какав је већ дуже време случај са Адом, са "Ташом", са старим ДИФ-ом. Не смемо да дозволимо да било који обејекат доживи судбину Хиподрома, који је свачији и ничији, а резултат тога је не само губитак лепог места за састанке и уживање у тркама, већ и стагнација коњичког спорта.

• Односи на Београдском хиподрому су, благо речено, веома компликовани...

– Ми желимо да Хиподром поново буде градско добро и ја сам оптимиста у том смислу. Ако у томе успемо никада више нећемо имати овако лошу сезону. Трке се неже одржавати лети и на плус педесет степени, већ у вечерњим сатима под рефлекторима, стазе ће добити модерну подлогу, гледаци конфорне трибине и савремену кладионицу, а тркачки дани одржаваће се и преко недеље и зими. Да би у томе успели сав простор хиподрома мора да се приведе намени; знам то неће бити нимало лако; а истовремено мора и да се ради на ревитализацији коњарства – од вођења бриге о приплоду (и држава би требало да помогне обнову фонда увозом приплодних грла са "Њу маркета") развоју садашњих штала, оснивању нових, модернизовању тренажног процеса, бољом селекцијом... Тек тада ћемо имати Хиподром на којем ће Београђани радо проводити викенде.

Потпуна јавност у раду

• Како ће савези и клубови конкурисати програмима за спортски динар?

– Идеја, коју ћемо што је могуће пре реализовати, је да сав свој рад учинимо што је могуће више јавним. Скеретаријат за спорт ће имати свој интернет сајт, да се зна шта радимо, да се зна ко ради и ко је за шта одговоран, на њему ће бити сви програми и сви конкурси и сви ће знати због чега смо се определили за неки програм ,а неки други одбили. Инсистираћемо на поштовању јасних критеријума за финансирање програма и акција, побројаћемо све градске манифестације. Само у октобру одржавају се такмичења поод називом  "Трофеј Београда" у 20 спортова. Град ће и убудуће стајати иза тих такмичења, али водиће рачуна о њиховом квалитету, масовности, окренутости младима... Свака од тих приредби мора да заслужи да у свом називу има "Београд", али и свака приредба која рачуна на финансијску помоћ града мора у свом "логу" да има "Београд". Пракса да онај ко конкурише за организацију неке међународне приредбе мора прво да се обрати Градској управи, биће правило понашања.

• Шта у овом тренутку видите као обавезан део стратегије развоја спорта у Београду?

– То је, рецимо, исправљање неправде према женском спорту или боље речено према Београђанкама, посебно најмлажим. У последњих петанестак година угашени су многи женски клубови због наводне неатрактивности, сва пажња је посвећена мушким екипама, тако да велики број девојчица и девојака не може да се бави кошарком, рукометом... Да је то погрешно потврђује и пример ритмичке гимнастике која због лоших услова не може да задовољи велико интересовање девојчица. Изградњом гимнастичког центра то ће се ипсравити, али за врхунске резултате после "активирања базе", потребно је седам до 10 година. Најбољи доказ  да се то може је женска одбојка...

-----------------------------------------------------------

Одбрана деце

У Скеретаријата за спорт и омладину Београда припремају и неке новине.

– Новост ће бити и конкурси за рекреативну обуку младих, деце од 10 до 16 година, које ће финансирати град. Жеља нам је да што више деце науче основе појединих спортова, не да би постали шампиони (неки ће, можда, тим путем започети праву спортску акријеру), већ да наставе да се рекреативно баве њима. У тим настојањима обука пливања биће у центру пажње, јер тужни биланс са наших купалишта казује да су жртве баш најмлађи... Инсистираћемо и да сва деца обухваћена спортским активностима редовно, бар два пута годишње, иду на бесплатне прегледе код педијатара за процену психофизичког стања како не би били жртве преамбициозних родитеља или тренера, – каже Горан Крецловић.

-----------------------------------------------------------

Министарство спорта реална потреба

– Спорт, односно његов највећи део, у озбиљним државама није ствар приватног сектора, већ државе. Рецимо у Америци, само пет одсто спорта је у рукама приватника и то је онај његов видљиви део. То су професионална такмичења која доприносе и популаризацији бављења спортом. Тако, најевћи део спортске активности контролише и финансира држава пре свега кроз систем образовања. То је потребно и нама, јер спорт је дух једне нације, једне земље, а духом се не тргује. То ни наша држава не сме да заборави и мора да се још директније одреди према спорту према свом интересу у овој области. Спорт и физичка култура су добили место у Уставу, а следећи корак мора да буде самостални ресор спорта у новој влади. Министарство спорта очекује значајан и обиман посао, који Олимпијски комитет ни остале спортске организације не могу да обаве, нити је то делокруг њиховог рада, – каже секретар за спорт и омладину Београда.