Рампа за новајлије

ТРАГОМ ВЕСТИ
Иако подржава улазак Румуније и Бугарске у Европску унију јануара 2007, Немачка ће своје тржиште рада затворити за раднике из ове две земље у наредних седам година, као што је урадила и приликом претходног проширења ЕУ маја 2004.

Доњи дом немачког парламента је такође, како су пренеле агенције, ових дана затражио и увођење рестрикција према новајлијама, уколико не испуне европске стандарде у области правосуђа и сузбијања корупције.

После Немачке, и Италија ће, изгледа, поступити попут Велике Британије и Ирске, и на неко време одустати од слободног запошљавања житеља из две балканске земље које за два месеца поистају чланице ЕУ. Италијански премијер Романо Проди, познат као велики заговорник проширења ЕУ, а посебно на Балкан, изјавио је да, додуше, подржава политику "отворених врата" према радницима из новопримљених земаља, али да се случај Румуније и Бугарске "искомпликовао".

"Румуни чине највећу страну заједницу у Италији, зато морамо веома пажљиво да размислимо како ћемо поступити према овој земљи. Невоља је што је већина чланица Уније најавила да ће њеним грађанима ускратити слободно запошљавање", објаснио је Проди.

Уколико Италија одлучи да се приклони већини, исто ће учинити и Шпанија и Грчка, друге две чланице ЕУ за које су радници из Румуније и Бугарске показали велико интересовање, оцењује бриселско електронско гласило "ЕУ обзервер". Све ове три медитеранске земље су, иначе, летос приступиле "либералној групи" чланица Уније (где су првобитно биле само Велика Британија, Ирска и Шведска, а касније се придружила и Финска), односно пристале су да укину рестрикције при запошљавању радника из нове "десеторке" примљене 2004. године, међу којима је осам земаља источне и средње Европе. Изузимање Бугарске и Румуније из тог либералнијег режима биће у Софији и Букурешту схваћено исто као и поступак Британије и Ирске: као дискриминација у односу на остале "нове" чланице ЕУ.

Британска штампа најављује да ће бугарски и румунски "гастарбајтери" наводно морати, у случају да се запосле у Британији, да плате глобу у висини 1.500 евра, бугарски медији преносе да ће Софија узвратити ограничењима на рад Британаца у Бугарској, а у Бриселу портпарол ЕУ Катарина фон Шнурбајн изражава жаљење "што земље које су биле отворене за 10 нових чланица 2004. то неће бити за Румунију и Бугарску".

Немачка и Аустрија су новопридошлицама 2004. поставиле најстроже рестрикције, са "прелазним" роком који би могао потрајати до 2011. године, па се није очекивало да ће другачије поступити ни према Румунији и Бугарској. Са друге стране, те нове чланице су показале знатно већу отвореност. То показује и пример Пољске. Упркос високој незапослености од 15,5 одсто, ова млада чланица ЕУ не плаши се гастарбајтера из Румуније и Бугарске, и отвориће за њих своје тржиште рада чим уђу у ЕУ, изјавио је заменик пољског министра рада Кажимјеж Куберски за варшавски дневник "Газета виборча".

"Не плашимо се поплаве радника из тих земаља. Желимо да дамо пример осталим земљама Уније", казао је Куберски, чија влада рачуна да би њена одлука могла не само да повољно утиче на понашање према будућим чланицама ЕУ, већ и да увери старе чланице да укину рестрикције према радницима из Пољске.

Власти у Варшави су прошле године издале 200 радних дозвола Румунима и Бугарима, а долазак радника са Балкана, као и олакшано запошљавање грађевинских радника из Белорусије и Украјине, виде као могућност да попуне празнину насталу одласком сопствених радника на Запад. Из сличних разлога ни Словачка неће уводити прелазне рестрикције при запошљавању Бугара и Румуна, а иста одлука очекује се и од Чешке: ове две средњоевропске државе имају шест фабрика аутомобила ("мали европски Детроит") којима недостају квалификовани радници и технички стручњаци. "Оквирне процене су да би дефицит у наредне две године могао да броји 32.000 до 37.000 радника", изјавио је за прашку "Правду" шеф Удружења аутомобилске индустрије Словачке Јозеф Ухрик.

Упркос забринутости Британаца и Ираца, према подацима који се ових дана помињу у европским медијима, румунски економски мигранти се најрадије запошљавају у Италији (29 одсто), Шпанији (22 одсто) и Немачкој (13 одсто), а бугарски у Грчкој (200.000 људи), Шпанији (80.000) и Италији (60.000). Од 2004. наовамо Италија је примила највише Пољака (24.000), углавном сезонаца. Шпанија је известила да је од 235.000 имиграната из Европе у последње две и по године ту дошло највише Пољака и Литванаца, у Португалију је отишло 11.000 радника из средње и источне Европе, а у Грчку око 4.000.