На заједничком путу у ЕУ

„Искуство досадашњих интеграција сведочи о неопходности добре сарадње међу државама које желе да уђу у Европску унију”, изјавио је за „Политику“ Владимир Литвин, председник Врховне раде (парламента) Украјине, уочи данашње посете нашој земљи.

„Сарадња Србије и Украјине у том смислу већ се реализује кроз размену искуства у оквиру консултација на свим нивоима, као и кроз међусобну подршку у оквиру регионалних иницијатива ЕУ”, објашњава Литвин и додаје: „Пред нашим двема државама стоје слични задаци. Размена искуства у вези са унутрашњим реформама, формирањем зоне слободне трговине и либерализацијом визног режима, помоћи ће нам да задатке решавамо на најефикаснији начин.

Поштовани Владимире Михаиловичу, у Београду ћете се срести са највишим српским званичницима. Шта очекујете од тих разговора?

Добро је што парламентарни оквир одређује темпо обнове украјинско-српског дијалога на високом и највишем нивоу. Надам се да ће званична посета делегације Врховне раде Украјине дати нови импулс продубљивању сарадње наше две државе у свим сферама: политичкој, трговинско-економској, културно-хуманитарној. Убеђен сам да ће се дијалог који ћемо отворити учвршћивати и даље. На председничком и владином нивоу.

Да ли је данас лакше привредно сарађивати у директним контактима, или кроз међународне организације и форуме?

Украјина је свакако заинтересована за продубљивање узајамно корисне сарадње са Србијом у оквиру међународних структура као што су Савет Европе, ОЕБС, Међупарламентарни савез, Савет за регионалну сарадњу... Рачунамо и на сарадњу кроз узајамну подршку иницијативама у оквиру овогодишњег председавања Украјине у Комитету министара Савета Европе и Србије у Централноевропској иницијативи.

По мом мишљењу, за активнију трговинско-економску сарадњу важни су и непосредни контакти пословних људи Украјине и Србије. Да споменем само идеју о организацији пословног форума у Украјини 2011, почетак рада украјинско-српског Пословног савета привредних комора, као и активније посете српских компанија Украјини. У нашој земљи постоји одговарајућа законска основа за ефикасну заштиту права страних инвеститора и предузетника.

Ваша посета представљаће и подстицај за међупарламентарну сарадњу наше две земље. Шта очекујете на том плану?

Искрено се надам да ће моја данашња посета допринети продубљивању сарадње између законодавних органа наших држава, као и практичној реализацији билатералног споразума о међупарламентарној сарадњи потписаног у јулу прошле године у Кијеву. Морамо сусрете представника парламентарних група за везу Украјине и Србије, као и размену делегација сарадника администрације Врховне раде Украјине и Кабинета Народне скупштине Србије, да подигнемо на редовни ниво и да успоставимо сталне радне контакте између посланичких група и комитета.

И Украјина и Србија су истакле кандидатуру за чланство у ЕУ. Како на том путу можемо да помогнемо једни другима?

Овде бих нагласио значај сарадње у оквиру регионалних иницијатива као што су Централноевропска иницијатива, Енергетска заједница и, будућа, Стратегија ЕУ за дунавски регион. Овакви форуми су додатна могућност за наше државе да убрзамо процесе европских интеграција, али и да учврстимо билатералне односе.

Трговинско-економска сарадња Украјине и Србије је тренутно на изузетно ниском нивоу.

Према подацима вашег завода за статистику, у 2010. години Украјина је била на 17. месту према обиму извоза у Србију. Могућност боље сарадње постоји у машиноградњи, пољопривреди, транспорту, грађевинарству, фармауцеутској индустрији, туризму, енергетици... Сем тога, ту је и Дунав који спаја Украјину и Србију, а приоритети Украјине у дунавском региону готово су исти као и приоритети Србије.

Приликом боравка у нашој престоници на Београдском универзитету ћете одржати предавање о историји и данашњици украјинско-српских односа. Која ће бити ваша основна теза?

Хтео бих, пре свега, да српској омладини приближим осећај менталне, културне и духовне блискости наша два народа. Наши односи су традиционално пријатељски, плодотворни и конструктивни. Истовремено, постоји огроман неискоришћен потенцијал за њихово продубљивање, узимајући у обзир географску и културну сличност. Надам се да ће данашњи студенти који ће сутра постати научници, политичари и бизнисмени, својим знањем и радом допринети учвршћивању украјинско-српских односа.

У Србији живи велики број Украјинаца. Истовремено, у Вашој земљи живи и ради много Срба.

Украјина сматра украјинско-русинску заједницу у Србији правим мостом којим се спајају две земље – историјски и културно блиске. Захвални смо Србији за формирање одговарајућих услова за реализацију културно-духовних потреба украјинско-русинске заједнице у вашој земљи.

По мом мишљењу, прави знак искреног пријатељства наших народа могао би да буде подизање споменика Тарасу Шевченку у Србији и неком од познатих српских писаца у Украјини.

Ускоро ће се навршити 25 година од трагичног инцидента у Чернобиљу. Ових дана присуствујемо сличној драми у Јапану. У неким западноевропским државама све гласнији су противници употребе овог вида енергије. Какво је Ваше мишљење о овом проблему.

Двадесет шестог априла 1986. Украјина је преживела највећу катастрофу у историји човечанства – трагедију на чернобиљској електрани. Од тог времена сваке године поменути датум обележавамо као Дан сећања на жртве ове трагедије, али и као Дан подсећања на неопходност одговорног коришћења атомске енергије.

Можда је то што је Украјина, више од других, осетила и схватила опасност атомске енергије, постало мотив за одлуку младе независне државе да се прва у свету одрекне нуклеарног оружја које смо наследили од бившег Совјетског Савеза.

Ипак, желели то или не, енергетска будућност Украјине није могућа без нуклеарних електрана. Управо сећајући се трагичних лекција из прошлости, чинимо све како би коришћење ове врсте енергије било, искључиво, високотехнолошко, мирно и безбедно.

-------------------------------------------------

Захвалност српском народу на помоћи после чернобиљске катастрофе

„Сећајући се подршке Србије коју је украјински народ добио у првој години после чернобиљске хаварије, када је око две хиљаде украјинске деце примљено на одмор и лечење у вашој земљи, желим да српском народу изразим искрену захвалност за помоћ и улогу у ликвидацији тешких последица ове трагедије”, изјавио је председник Врховне раде Украјине Владимир Литвин у интервјуу за наш лист.