Јагма за место под шатром

Сваке године, још од 1872, крајем септембра и почетком октобра у Минхену се одржава двонедељни фестивал пива. Више од шест милиона љубитеља пива и радозналаца из целог света упути се тада ка шаторима, заправо великим халама, концентрисаним у југозападном делу града. Чувено баварско пиво, точено у литарским криглама, има централно место, али прича се ту не завршава.
Фестивал је чувен и по огромним количинама хране која се слисти током те две недеље. Размере које поприма ово ходочашће хедонизма најбоље илуструју бројеви. Ове године "настрадало" је око 610.000 печених пилића, 150.000 пари кобасица, 646.000 килограма рибе и 84 печена вола. Да не помињемо бечке шницле, кнедле са сиром и друге специјалитете! Све то уз више од 6.000.000 литара пива, што је трећина укупне годишње производње минхенских пивара.

Пиво тече од 10 ујутру до поноћи. Најсигурније је заузети место у шатору још ујутру, али свакако пре 14 часова и не напуштати га до навече. У противном, можете да завршите у километарским редовима испред шатора. Навече је готово потпуно немогуће ући у неки од њих уколико немате резервацију. Тешко је поверовати да је више од 100.000 места константно заузето током ових дана док се очима не уверите у гужву која се од јутра до вечери тиска широким простором између четрнаест главних шатора. Неки од њих имају и по 10.000 места. Сваки има неку особеност. Тако ћете, рецимо, у једном од њих срести првенствено Американце, Аустралијанце и Новозеланђане, у другом славне личности, у трећем младе, у четвртом старије, у петом љубитеље рибе, у шестом се служе и вина, и тако редом... И асортиман пива, као и музика, разликује се од шатора до шатора.

Од прошле године уведен је концепт "тихог" фестивала. Да би се очувао традиционални карактер и фестивал остао отворен и за старије грађане и породице, током дана преовлађује традиционална музика. Тек после 18 часова музика постаје гласнија и пушта се и популарна музика и поп. Већ око 19 атмосфера је тако загрејана да више људи стоји него што седи на клупама. Игра се, пева, кригле се непрестано дижу у ваздух и брзо празне. Срећом, пуне стижу истом брзином. Конобарице снажних руку, у народном ношњама, спретно се пробијају кроз раздрагану гомилу. Боље је не бити им на путу када проносе и по петнаест кригли у једној тури или тацну метар пута метар са печеним пилићима.

Цео град месецима унапред поприма фестивалски карактер. Све је у знаку пива. У једном тренутку учинило нам се да смо се вратили коју стотину година уназад. Свуда су људи у баварским ношњама – мушкарци у бермудама од преврнуте коже са трегерима, белим или карираним кошуљама и вуненим доколеницама. Зелени шешир са пером скоро је неизбежан. Жене су у традиционалним хаљинама живих боја које истичу попрсје или у широким сукњама. Испод њих носе се беле кошуље са "пуф" рукавима и дубоким деколтеом.

Ролеркостери можда нису најбоља идеја после неколико литара пива, али за оне храбрије и са јаким стомаком – избор је велики. Остали могу да се забаве другим вашарским играма или да се сладе лицидерским срцима док бирају криглу коју ће понети кући за успомену. Оно што, свакако, не треба пропустити јесте парада традиционалних костима на минхенским улицама.

Овогодишњи Октоберфест само што је завршен, а одбројавање до следећег већ је почело. До њега има још 324 дана. Ко воли – нек изволи.