Jagma za mesto pod šatrom

Svake godine, još od 1872, krajem septembra i početkom oktobra u Minhenu se održava dvonedeljni festival piva. Više od šest miliona ljubitelja piva i radoznalaca iz celog sveta uputi se tada ka šatorima, zapravo velikim halama, koncentrisanim u jugozapadnom delu grada. Čuveno bavarsko pivo, točeno u litarskim kriglama, ima centralno mesto, ali priča se tu ne završava.
Festival je čuven i po ogromnim količinama hrane koja se slisti tokom te dve nedelje. Razmere koje poprima ovo hodočašće hedonizma najbolje ilustruju brojevi. Ove godine "nastradalo" je oko 610.000 pečenih pilića, 150.000 pari kobasica, 646.000 kilograma ribe i 84 pečena vola. Da ne pominjemo bečke šnicle, knedle sa sirom i druge specijalitete! Sve to uz više od 6.000.000 litara piva, što je trećina ukupne godišnje proizvodnje minhenskih pivara.

Pivo teče od 10 ujutru do ponoći. Najsigurnije je zauzeti mesto u šatoru još ujutru, ali svakako pre 14 časova i ne napuštati ga do naveče. U protivnom, možete da završite u kilometarskim redovima ispred šatora. Naveče je gotovo potpuno nemoguće ući u neki od njih ukoliko nemate rezervaciju. Teško je poverovati da je više od 100.000 mesta konstantno zauzeto tokom ovih dana dok se očima ne uverite u gužvu koja se od jutra do večeri tiska širokim prostorom između četrnaest glavnih šatora. Neki od njih imaju i po 10.000 mesta. Svaki ima neku osobenost. Tako ćete, recimo, u jednom od njih sresti prvenstveno Amerikance, Australijance i Novozelanđane, u drugom slavne ličnosti, u trećem mlade, u četvrtom starije, u petom ljubitelje ribe, u šestom se služe i vina, i tako redom... I asortiman piva, kao i muzika, razlikuje se od šatora do šatora.

Od prošle godine uveden je koncept "tihog" festivala. Da bi se očuvao tradicionalni karakter i festival ostao otvoren i za starije građane i porodice, tokom dana preovlađuje tradicionalna muzika. Tek posle 18 časova muzika postaje glasnija i pušta se i popularna muzika i pop. Već oko 19 atmosfera je tako zagrejana da više ljudi stoji nego što sedi na klupama. Igra se, peva, krigle se neprestano dižu u vazduh i brzo prazne. Srećom, pune stižu istom brzinom. Konobarice snažnih ruku, u narodnom nošnjama, spretno se probijaju kroz razdraganu gomilu. Bolje je ne biti im na putu kada pronose i po petnaest krigli u jednoj turi ili tacnu metar puta metar sa pečenim pilićima.

Ceo grad mesecima unapred poprima festivalski karakter. Sve je u znaku piva. U jednom trenutku učinilo nam se da smo se vratili koju stotinu godina unazad. Svuda su ljudi u bavarskim nošnjama – muškarci u bermudama od prevrnute kože sa tregerima, belim ili kariranim košuljama i vunenim dokolenicama. Zeleni šešir sa perom skoro je neizbežan. Žene su u tradicionalnim haljinama živih boja koje ističu poprsje ili u širokim suknjama. Ispod njih nose se bele košulje sa "puf" rukavima i dubokim dekolteom.

Rolerkosteri možda nisu najbolja ideja posle nekoliko litara piva, ali za one hrabrije i sa jakim stomakom – izbor je veliki. Ostali mogu da se zabave drugim vašarskim igrama ili da se slade liciderskim srcima dok biraju kriglu koju će poneti kući za uspomenu. Ono što, svakako, ne treba propustiti jeste parada tradicionalnih kostima na minhenskim ulicama.

Ovogodišnji Oktoberfest samo što je završen, a odbrojavanje do sledećeg već je počelo. Do njega ima još 324 dana. Ko voli – nek izvoli.