У Париз због Гоје

Гледали су нас како на велелепним барокним трговима испред Шербруна, на Пратеру, или испред Парламента у Будимпешти, све са панорамом Дунава испод себе, распакујемо кесе са кинеским папучама, мајицама, саламама и трпамо у торбе... Није нас занимало ко је творац фонтане крај које смо испод седишта у аутобусу сакривали вишкове робе за царину...
Но, времена су се променила и кинеска роба је стигла и код нас. Да ли смо се, ипак, и ми променили и сада имамо интересовања и за неку оперу, изложбу или концерт филхармоничара уместо за јефтину или скупу робу по пијацама и бутицима околних земаља?

Слободан Мићић из агенције Контики тврди да средња класа заправо још нема довољно новца за куповину културе путем туристичких аранжмана одласком, рецимо, на Новогодишњи концерт у Беч, Гојину изложбу у Паризу или балетску представу Бољшог театра у Москви.

Стање се поправља, али већина оних који имају новца и даље се, нажалост, не интересује за миланску Скалу или бечку оперу. Путовања тог типа резервишу се неколико година унапред, а то, као што знамо, није наш манир.

Одлазак на бечки Новогодишњи концерт, каже Мићић, кошта прилично, само најјефтиније улазнице, које су, узгред, распродате и за 2007, стају око 250 евра; уз аранжман од минимум три дана, све би коштало око 500 па и 600 евра, а то многи још не могу себи да приуште. Овде би се, каже, чудом дочекала и понуда оваквих догађаја за 2009, али странци то тако раде. Али, ни ми нисмо далеко, како изгледа, од путовања само због "Набука" у Милано или "Травијате" у Рим, мисли овај туристички стручњак.

– Имали смо већ такве понуде, а имамо и сада – каже Биљана Радуловић из Топ турса. – Морам да признам да су групе за оперу "Тоска" у миланској Скали или "Ромео и Јулија" у Арени, чувеној оперској кући Вероне, бројале највише двадесетак људи. Такво једно путовање од три-четири дана коштало би минимум 500 евра јер подразумева хотел у центру, потом веома скупе улазнице и високе цене због мале групе. Ипак, истрајавамо у понуди таквих путовања, али мора се рећи да је интересовање још слабо. Странци се интересују за нашу оперску и позоришну сезону па доводимо групе из Немачке, Аустрије, Француске или Словеније на "Кармен" у Београду и "Норму" у Новом Саду. Уз понуду Феста, Битефа, Бемуса, овакав начин размишљања нам је и донео номинацију за светски супербренд из Србије – запажа представник Топ турса.

Јасмина Кончар из Џоли турса каже да у понуди имају и посете значајним културним догађајима, али је тешко људима објаснити да не могу да присуствују концерту Пласида Доминга или Паваротија без најаве и букирања карата бар пола године унапред. Чак и обична позоришна представа у Паризу, Риму или Лондону мора да се резервише пре поласка на пут. Од одласка на оперу "Аида" под пирамидама у Гизи, пре неколико година, нису организовали такве специјалистичке туре, али мисли да ће тај вид културног туризма ипак да заживи и код нас, с обзиром на интересовање странаца које доводе на Битеф, Бемус, Београдски џез фестивал или Фест.

Иван Кривец са Ексклузив турсом истрајава на домаћој понуди, па тако 11. и 12. новембра води на специфично културно-музичко путовање где ће његови стални гости (150-200) уживати два дана у аутентичном музичком доживљају – извођењу класичне музике врсних уметника у необичним амбијентима уз, наравно, врхунске кулинарске угођаје и обичаје, али и у музици Војводине.

Концерт, на оргуљама из 1824. године, дипломираног музиколога и градитеља виолина Емила Њемчека у Евангелистичкој цркви у Ковачици почеће Баховом токатом и фугама у де-молу, а затим је планирана посета чувеној сликарској наивној колонији у овом банатском месту. Преко салаша и уз тамбураше, гости ће стићи до Суботице и Градске куће, ремек-дела сецесије. Ту ће у јединственом амбијенту, испод самог торња, у познатом ресторану слушати оркестар Ференца Ајзерта са солистима на клавиру, виолини и познатим цимбалистом Шандором Ждањијем, уз "хортобађи" палачинке, "шолмои галушке", суботичке шницле и позната вина са ових подручја.

Несвакидашње путовање за наше прилике наставиће се у Сомбору... Кривец сматра да такве вредности морамо да промовишемо у свету, а не обнажене девојке по столовима, турбо фолк и сплавове јер то ипак нисмо ми.

Да ли смо стварно онакви како су нас у "годинама скакаваца" други видели? Решење те дилеме неће нам донети одлазак на бечки концерт или посета миланској Скали већ искључиво ми сами.