Раднички дуг „кочи” вагоне

Краљево – Дугови према радницима прете да укоче производњу у краљевачкој Фабрици вагона, и то када се очекивао опоравак, када је посао, после дугогодишњег таворења и неуспешне приватизације, кренуо. Од почетка априла блокиран је рачун овог предузећа, јер се према тужбама, односно око четири стотине извршних судских решења, радницима мора исплатити дуг, а пара нема довољно. Каса је празна док се не заради, али због немогућности набавке материјала производња може да стане. И, ту се круг затвара па се руководство обратило за помоћ ресорном министарству и Влади Србије. Очекују се и преговори са радницима и њихово разумевање за још стрпљења.

Реч је о дуговима углавном из периода од краја деведесетих година прошлог века до 2002. године. У то време Фабрика вагона због недостатка посла није ни радила али су радници долазили у погоне, били на плаћеним одсуствима, углавном сви на платним списковима. Плате нису исплаћиване, или су исплаћиване делимично тако да није поштован колективни уговор. И, када је ову фабрику купила украјинска фирма „Азов импекс“, најпре су се тог дуга досетили вештији бивши руководиоци, директори, шефови... Тужили су за тај неисплаћени део зарада, у једном моменту било је и две хиљаде тужби, многи су успели да наплате своја потраживања, било је чак и пленидбе појединих машина. Остало је око 400 неизвршених судских решења која је суд донео према тужбама радника од којих сада само око осамдесет њих раде у фабрици, док су остали одавно отишли из колектива у складу са разнима социјалним програмима или су променили фирму. Тај дуг износи око 25 милиона динара, а са каматама чак око 160 милиона динара.

– Без обзира на то што дуговања потичу још из периода када фабрика није радила, и ми смо приморани да их признамо, али, да бисмо се одужили, морамо да зарадимо. Профит, дакле, морају да створе ових 900 сада запослених а и они имају право на плату. Ето, недавно смо примили 88 производних радника и имамо посла до краја године. Надам се да ће се, уз помоћ представника Владе Србије, локалне самоуправе и договор са радницима којима дугујемо брзо пронаћи неко за све повољно решење, рецимо да бар у ратама дуг исплаћујемо. У противном, принудном наплатом фабрику бисмо затворили што, наравно, никоме не би одговарало – каже Бошко Славковић, директор краљевачке Фабрике вагона.

М. Дугалић