Обама кренуо у кампању

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Барак Обама јуче је пре сванућа отпочео своју кампању за други мандат, 20 месеци пре изборног дана. Учинио је то објављивањем видео-поруке на свом сајту, тачно у пет ујутру, четвртог дана четвртог месеца, у складу са чињеницом да је 44. амерички председник.

Уследио је и имејл присталицама у коме им поручује да је кампања управо кренула. „Отварамо канцеларије, распакујемо кутије и почињемо разговоре са присталицама као што сте ви да нам помогнете да обликујемо наш пут ка победи 2012.”

Обама по свој прилици неће имати изазивача из редова сопствене партије. Изборни ривал из републиканског табора још није на видику – у овом моменту тек четворица потенцијалних кандидата за председничку номинацију су основали своје „истраживачке комитете”, али ниједан није недвосмислено изјавио да ће Обами изаћи на црту.

Медији су досад пребројали 12 могућих републиканских изазивача, којима, ако се сви одлуче да уђу у трку за номинацију, предстоје тешка међусобна сучељавања која ће трајати све до у ово време следеће године, када ће на посебној скупштини („конвенцији”) републиканаца бити изабран њихов председнички кандидат.

Формалном пријавом своје кандидатуре Федералној изборној комисији, Обама је кренуо и у прикупљање свог изборног фонда, за трку која ће према овдашњим прогнозама бити најскупља у политичкој историји. Његов штаб је 2008. успео да обезбеди 750 милиона долара, а овога пута се очекује да ће бити достигнута и цела милијарда.

Седиште изборног штаба ће опет бити у Чикагу, где је његов бивши шеф кабинета Рам Емануел недавно изабран за градоначелника. У том штабу ће бити позната лица из 2008, припадници његовог „ужег круга” личних пријатеља и сарадника, попут Дејвида Акселорда, Роберта Гибса, Валери Џерет, Џима Месине и Дејвида Плофеа.

Џим Месина, формални директор кампање, последњих недеља је већ на турнеји по земљи на којој посећује велике донаторе: од 400 највећих затражио је да у овој години одвоје по 350.000 долара, што ће практично значити да ће Обама на располагању имати 10 милиона пре него што републиканске наде почну своје међусобно надметање.

Обамин највећи проблем ће међутим бити како да обнови онај ентузијазам бирача који му је омогућио да 2008. прво победи партијску ривалку Хилари Клинтон, а потом начини историјски подвиг, тријумфује над Џоном Мекејном и постане први Афроамериканац у Белој кући.

Његов имиџ је после две године и скоро четири месеца у Белој кући прилично окрњен реалностима владања. Његова главно обећање – да ће „променити Вашингтон”, отуђену политичку елиту у престоници приближити народу – није остварено. Иако је на дужност ступио у вероватно најтежим околностима у новијој историји – на врхунцу „Велике рецесије”, финансијске и економске кризе – његови потези да ублажи њене последице и економски систем спаси од урушавања које му је озбиљно запретило, нису наишли на адекватно разумевање код бирача, преокупираних личним економским неизвесностима и рекордном незапосленошћу, која је тек прошлог месеца спала на 8,8 одсто.

Нову кампању Обама почиње и у промењеној политичког географији Америке. Његов рејтинг је, према најновијим бројевима, 51 одсто: толико Американаца сматра да добро обавља свој посао, али је нижи од тога у кључним државама које су му 2008. омогућиле победу, у Охају, Пенсилванији и Висконсину. Уз то, прогнозе су да неће успети да на своју страну привуче нове бираче у државама у којима није победио на претходним изборима.

На његовој страни би могао да буде бољитак у економији, под условом да се сада већ очигледан тренд смањивања незапослености настави. Неопходно ће му бити и да се што пре извуче и из ризичног америчког ангажмана у Либији, америчко ангажовање у Ираку приведе сасвим крају и започне озбиљно повлачење из рата који је наследио, да би га при томе „усвојио” – оног у Авганистану.

М. Мишић