Судска ненадлежност смирује Кавказ

Изгледа необично, али недавном одлуком суда у Хагу, којом се овај орган Уједињених нација проглашава ненадлежним у тужби Грузије против Русије, а због, како је наведено – „расне дискриминације“ – задовољне су обе стране.

Подсетимо, реч је о дешавањима у време и после краткотрајног руско-грузијског августовског рата 2008. који је окончан отцепљењем Абхазије и Јужне Осетије од матице Грузије. „Русија је допринела жестоким етничким чисткама Грузина које су спроводиле сепаратистичке војске Абхазије и Јужне Осетије, кроз обезбеђивање наоружања, војника-најамника и кроз директно учешће оружаних снага РФ у ратним операцијама, што је за резултат имало масовно насиље према мирним житељима Грузије“, наведено је у тужби Тбилисија.

Непосредно по обелодањивању судске одлуке (у петак), Кирил Геворгјан, руководилац Правног одељења руског министарства иностраних послова, изјавио је да је његова страна „апсолутно задовољна“. Са њим се сложио и Роман Колодкин, руски амбасадор у Холандији: „Суд се у потпуности сагласио са нашом основном тезом да није надлежан да разматра тужбу оваквог типа“, изјавио је Колодкин, додавши да се до поменуте одлуке дошло гласањем 10:6 у корист Русије. „Случај је завршен“, закључио је амбасадор.

Али, у сличном тону изјашњавају се и у Тбилисију. У грузијској престоници су, наиме, уверени да је наведена пресуда тек „техничке природе”, а што је много важније, представља признање Хашког суда да је Русија учесница у сукобу. „Међународни суд је потврдио да је Русија учесница у сукобу, а не трећа страна, на чему је Москва инсистирала све протекло време“, саопштено је у грузијском министарству иностраних послова.

Према речима Нино Каландадзе, заменика грузијског министра иностраних послова, решење какво је донео суд, такво је само стога што „могућности директних преговора између две земље још нису исцрпљене“.

Први претрес о овом питању, а по захтеву Грузије, обављен је у септембру 2008. и окончан је у корист Русије. Потом је, 1. децембра 2009. Русија оспорила надлежност суда, уз напомену да овај орган може оптужбе да узме у поступак тек када сви други методи попут преговора и процедуре специјално предвиђене Међународном конвенцијом о укидању свих форми дискриминације буду исцрпљени.

Да ли је обострано задовољство, иако засновано на потпуно различитим тумачењима одлуке Хашког суда, довољно да се ситуација на Кавказу доведе у прихватљиво стање – тешко је рећи. Како год било, за сада се ни Тбилиси ни Москва не изјашњавају о будућим корацима.

С. Самарџија