Арсен, фенол и нитрати

ТЕМА ДАНА
Четвртина становништва у Србији пије неквалитетну воду. Најчешћи узроци физичко-хемијске неисправности су недостатак хлора, повећан садржај гвожђа, нитрата, арсена и органских материја, показују анализе Завода за јавно здравље Србије.
Повећана количина нитрата у води за пиће у Пожаревцу и околним селима изазвала је пре неколико недеља праву узбуну. Инспекција је забранила коришћење воде из градског водовода, а становници су се снабдевали пијаћом водом из цистерни. На основу најновијих налаза стручњаци Института за водопривреду "Јарослав Черни" саопштили су да је концентрација нитрата са 65 микрограма по литру смањена на око 50 микрограма, што је дозвољена количина.

Др Зорица Рогозовски, из Завода за јавно здравље у Пожаревцу, казала је да је у околним селима која се снабдевају из локалних бунара концентрација нитрата била чак три пута већа од прописане количине. Како је објаснила, сељаци не доносе воду на анализу, која се плаћа, већ је пију на сопствени ризик.

Велико је питање колико вода у којој има нитрата утиче на здравље људи. Др Зорица Рогозовски каже да се тиме нико озбиљно не бави и додаје да таква вода доводи до малокрвности и оштећења дигестивног тракта.

У Пожаревцу су мала насеља у близини изворишта у зонама санитарне заштите својим отпадним водама загадила воду за пиће. Нитрати су врло непријатан загађивач, јер се тешко уклањају из воде за пиће.

Како нам је рекао инжењер Зоран Марјановић, из Института за водопривреду "Јарослав Черни", њихови стручњаци су урадили пројекат заштите водоизворишта "Кључ" у Пожаревцу, тако да би снабдевање водом за пиће овог града и околине трајније требало да се стабилизује.

Тешкоће у водоснабдевању у последњих петнаест година јављају се због лошег одржавања система за снабдевање водом, недостатка одговарајуће опреме и недостатка новца да се изграде нове фабрике за прераду воде. Лесковац је вероватно један од ретких градова у Србији где би Јавно комунално предузеће требало да набави опрему за фабрику воде, која ће се градити на локацији Горина близу Вучја, изјавио је директор овог предузећа Зоран Стојановић. Водосистем Барје ће бити завршен до краја наредне године, а његово пуштање у рад омогућиће уредно снабдевање пијаћом водом око 200.000 становника у општини Лесковац и једног броја насеља у општинама Бојник и Лебане.

Према подацима Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине и одрживи развој, у чак 38 од укупно 45 војвођанских општина вода не одговара прописаним нормама, због одступања бар једног параметра дефинисаног Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. Најлошији квалитет воде има Банат, где се посебно у средњем и северном делу појављује жута вода из дубљих слојева. У Банату око 25 одсто пије исправну воду, а у Бачкој око 30 посто становника пије исправну и квалитетну воду.

Анализе хемијских карактеристика подземних вода у Војводини, које су урађене по рејонима Бачка, Срем и Банат, показале су да се одступања јављају местимично и то у повећаном проценту гвожђа, мангана, амонијака у односу на прописан квалитет воде за пиће. Од 463 насеља у Војводини само 44 имају системе за одвођење отпадних вода, постројења за пречишћавање отпадних вода постоје у само 14 општина и насеља од којих мали број функционише добро и квалитетно.

Вода за пиће у Војводини обезбеђује се захватањем подземних вода из свих издана од 12 до 230 метара, а процењује се да у 45 општина има 1.700 бунара и 307 водовода.

Како каже инжењер Марјановић, највећи проблем су сеоска насеља са сопственим каптажама које нико не контролише. У највећем броју дубоких сеоских бунара вода је хемијски и бактериолошки неисправна.

Прича о арсену у води у Зрењанину почела је пре пет година када је Завод за заштиту здравља у овом граду испитао квалитет воде. Знало се за повећану количину арсена у води, али је испитивањем, које је трајало више од једне године, утврђено да је концентрација већа од осам до 13 пута, али да арсен није тако опасан. Правилником из 1987. године дозвољена количина арсена била је 50 микрограма по литру, што важи и данас.

Чиста вода веома је ретка и углавном се налази у планинским подручјима, на пример, дуж реке Ђетиње, Рзава, Студенице, Моравице и Млаве у централној Србији.

Повећана бактериолошка загађења примећена су у великим рекама Дунаву, Тиси, Сави и Морави и то у доњем току, поред великих градова. Пад квалитета воде донекле се приписује прекограничном загађењу река које улазе у Србију и које су загађене нафтом и тешким металима и органским компонентама. Брана на Дунаву код Ђердапа сматра се еколошком црном тачком због наноса и акумулације токсичних седимената. Токсичне загађујуће материје испуштене из великих индустријских центара (Новог Сада, Панчева, Београда, Смедерева) задржавају се у акумулационом ђердапском језеру.

У Србији постоје 153 система јавног водоснабдевања који покривају око 50 посто становништва. Међутим, многи не функционишу исправно, што доводи до великог губитка воде.

У Краљеву један механички колектор за пречишћавање воде, на ушћу Ибра у Западну Мораву, ради смањеним капацитетом. Канализације из околних села уливају се у потоке и подземне воде и стижу до Ибра и Мораве. У околини овог града има око 1307 сеоских водовода у које отпадне воде стижу подземним путевима. Проблем је што нема новца у општинској каси за изградњу фабрике воде у Краљеву, која би коштала између осам и десет милиона евра.

Према извештају Завода за здравствену заштиту, током прошле године узето је на анализу 1.092 узорка воде из јавних бунара и сви су били неисправни.

У Војводини и Поморављу најтежа је ситуација са снабдевањем воде за пиће. Да би се то поправило потребни су савремени уређаји за пречишћавање и одстрањивање нитрата и арсена из воде. Новца за те пројекте, засад нема, тако да су те две регије у тешкој ситуацији.

Нада Ковачевић

-----------------------------------------------------------

Вода неисправна на свим чесмама

КРАГУЈЕВАЦ – Крагујевачки Институт за заштиту здравља саопштио је јуче да вода на свих девет јавних чесми у граду није микробиолошки исправна и да се не препоручује за пиће.