Мрачни миротворци

"Неопростиво." Немачки канцелар Ангела Меркел изговорила је баш ту реч, да би после реторичке паузе наставила: "... Понашање наших (немачких) војника, који су подлегли морбидном искушењу, збијали неслане шале са посмртним остацима ратних жртава у Авганистану неопростиво је – очекујем реакцију надлежних војнодисциплинских органа."

Иступање канцелара није представљало једини протест. Политичари безмало свих парламентарних странака, изузимајући неонацистичку партију НПД, пожурили су да осуде, како су рекли, авганистанску епизоду – морално посртање неколицине војника. Од објављивања првих, скандалозних фотографија у булеварској штампи које приказују немачке војнике како скрнаве посмртне остатке непознатих жртава авганистанског рата, међутим, немачка и светска јавност свакодневно се суочавају са новим детаљима, како се у истражном жаргону тврди, окултне настраности немачких миротвораца.

Саопштавајући прве резултате интерне војне истраге, надлежни су истакли да се опис "миротворци без пијетета" односи на двадесетак припадника Бундесвера – троје осумњичених су већ признали да су учествовали у скрнављењу и, наравно, показали "дубоко кајање". При том је занемарена чињеница да се ниска  сведочанстава протеже од Авганистана до Косова, по свим регионима где су немачки миротворци деловали или још делују – не би ли допринели успостављању и очувању мира.

Сведочењу немачког пуковника Хорста Шуа, психолога трупа немачког мировног контингента, које је "Политика" међу првима објавила, да "авганистанска окултна пракса" вуче корене још са Косова, званично није придата важност. Уместо најаве темељитије и свеобухватне истраге, војни и политички лидери су у једном даху истакли да је посреди тек – недостатак пијетета.

У коментарима водећих медија, од "Франкфуртер алгемајне цајтунга" до "Цајта", директно је, или индиректно, истакнуто да морално посртање, као такво, ипак није превршило меру у обиму који би оправдао ригорозно кажњавање. У суми коментара и анализа преовлађује став да двадесетак војника, којима се пребацује скрнављење посмртних остатака, не одсликавају расположење две стотине хиљада припадника Бундесвера, обучених да би чували слободно, демократско друштво.

Субјективнији коментатори крочили су корак даље. Тако је "Франкфуртер алгемајне" појаснио својим читаоцима да су војници – војници: "... Они нису лекари, свештеници, учитељи... Обучени су да с пушком у руци бране мир угрожених цивила."

Талас критике, који је са свих страна запљуснуо Немачку, ипак је учинио своје: портпарол министарства одбране у Берлину Томас Рабе је најавио да ће сви познати инциденти бити детаљно истражени, а да се посебни напори усмеравају на (раз)откривање претпостављених официра који су овакву праксу толерисали.

Као посебна непријатност, у немачкој јавности је примљена критика са оне стране Атлантског океана, из САД. А познаваоци ратне историје су, потом, пожурили да појасне да су управо Американци били први који су скрнавили посмртне остатке. Тако су водећи медији са задовољством прихватили податак неименованог познаваоца историје штампе. Последњи се позвао на издање магазина "Лајф" од 22. маја 1944. године. Фотографија објављена на преко половине стране приказала је згодну Американку са "сувениром" који јој је вереник послао са пацифичког ратишта – насмејана, у рукама је држала лобању једног јапанског војника...

Преусмеравање кривице на друге, као и тражење излаза из новооткривене афере, свеприсутно у немачкој јавности, навело је трезвеније аналитичаре на сумњу да у овом тренутку нико није безрезервно спреман да искорени цитирану склоност немачких миротвораца ка "моралном посртању". Уместо тога званични органи улажу напоре, не би ли се димензија срамоте ублажила и опасност од потенцијалне контрареакције отклонила. Као доказ исправности таквог закључка могло би да послужи сазнање да се скрнављењу посмртних остатака на Космету не придаје значај. У вези са авганистанском афером, опет, лансирају се претпоставке да  оскрнављени посмртни остаци нису припадали тамошњим, локалним жртвама, већ да су у питању били остаци совјетских војника – освајача.