Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Месечно 88,2 динара

Републичка агенција за Телекомуникације одобрила је Телекому "Србија" да цену телефонске претплате изједначи за приватне и пословне кориснике и повиси је на 74,75 динара – са порезом 88,2 динара. Физичка лица претплату су до сада плаћала 40 а бизнис корисници 38,39 динара.

Како се наводи у саопштењу Телекома, нова цена претплате почеће да се примењује од данас. На поскупљење је утицао раст трошкова на мало, али превагу у корист повећања цене донела је чињеница да ова цена није увећавана од 1. јула 2001. године. Осим тога, претплата на телефонски прикључак у Србији је и после поскупљења и даље најјефтинија у односу на земље региона. Претплата у Словенији кошта 11,86 евра, у Хрватској 9,95 евра, у Босни и Херцеговини 2,775 а Црној Гори 2,56 евра.

– Средства прикупљена из телефонске претплате користе се за редовно одржавање телефонске мреже и евентуалне поправке. Међутим, претплата и са овим поскупљењем не покрива чак ни основне трошкове одржавања и сервисирања инфраструктуре. Јер, уколико се у обзир узме само колико је пута и за колико током неколико претходних година скочила цена нафте, коју ми морамо да плаћамо како бисмо изашли на терен, јасно је да је стара цена била апсолутно нереална – објашњавају у Телекому "Србија".

У контексту поскупљења телефонске претплате интересантно је напоменути да је, како се може сазнати путем Интернета,  Уставни суд Хрватске 2001. године донео одлуку о укидању телефонске претплате. У образложењу такве одлуке која је донета са осам гласова за и пет против, наведено је да је претплата неоснован издатак и да корисници због њега телефон практично плаћају чак и када га не користе. Међутим, како се касније показало, оператери су средства изгубљена укидањем претплате убрзо надокнадили повећањем цене импулса и увођењем такозване надокнаде за телефонске линије.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.