Имовина највећа тајна

Зашто јавно кад може тајно. Тако су законским прописима јавни функционери заштићени од јавности која би требало да има увид у њихову имовину од тренутка кад су преузели функцију до силаска с ње. Мада већ трећу годину заредом пријављују имовину, још нема тог закона по ком би имовинска карта функционера била јавна. Садашњи законски прописи штите приватност функционера, мада су то јавне личности које не могу да имају исти степен заштите приватности као остали грађани. Било је покушаја да се у Закон о Агенцији за борбу против корупције, који је у скупштинској процедури, унесе одредба по којој би бар део имовине функционера био доступан јавности како би могао да буде контролисан. То се пре свега односи на податке који се већ налазе у регистрима, као што је власништво над предузећима и непокретностима, те висина месечних примања из буџета.

Од 13.000 функционера, колико се процењује да их има у Србији, нешто више од девет хиљада је пријавило имовину за 2006. Али, нема шансе да јавност сазна да ли је било који функционер увећао своју имовину или, не дај боже, осиромашио. А извештаји не садрже ни рубрику о вредности непокретности. То значи да у имовинским картама нема ниједног податка о томе кад је неко од њих и по којој цени купио рецимо стан или кућу. А без тих података нема никакве провере. База података о имовини функционера налази се у просторијама Републичког одбора за решавање о сукобу интереса и заштићена је видео-надзором. Ови подаци доступни су само појединцима који знају шифру.

У суседним републикама, Хрватској и Црној Гори извештаји о имовини функционера су јавни и могу се прочитати на сајту. У Великој Британији тамошњи посланици предају извештаје о имовном стању, али је само један део за јавност, и то онај о непокретностима, о томе где остварују приходе ван парламента, о већим поклонима, путовањима у иностранство или, ако га имају, наводе удео у некој фирми. У Немачкој и Француској имовинске карте се, насупрот томе, не објављују.

Међутим, код нас од самих извештаја о имовном стању функционера важније је да се, ипак, успостави систем контроле и провере тачности података.