Imovina najveća tajna

Zašto javno kad može tajno. Tako su zakonskim propisima javni funkcioneri zaštićeni od javnosti koja bi trebalo da ima uvid u njihovu imovinu od trenutka kad su preuzeli funkciju do silaska s nje. Mada već treću godinu zaredom prijavljuju imovinu, još nema tog zakona po kom bi imovinska karta funkcionera bila javna. Sadašnji zakonski propisi štite privatnost funkcionera, mada su to javne ličnosti koje ne mogu da imaju isti stepen zaštite privatnosti kao ostali građani. Bilo je pokušaja da se u Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je u skupštinskoj proceduri, unese odredba po kojoj bi bar deo imovine funkcionera bio dostupan javnosti kako bi mogao da bude kontrolisan. To se pre svega odnosi na podatke koji se već nalaze u registrima, kao što je vlasništvo nad preduzećima i nepokretnostima, te visina mesečnih primanja iz budžeta.

Od 13.000 funkcionera, koliko se procenjuje da ih ima u Srbiji, nešto više od devet hiljada je prijavilo imovinu za 2006. Ali, nema šanse da javnost sazna da li je bilo koji funkcioner uvećao svoju imovinu ili, ne daj bože, osiromašio. A izveštaji ne sadrže ni rubriku o vrednosti nepokretnosti. To znači da u imovinskim kartama nema nijednog podatka o tome kad je neko od njih i po kojoj ceni kupio recimo stan ili kuću. A bez tih podataka nema nikakve provere. Baza podataka o imovini funkcionera nalazi se u prostorijama Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa i zaštićena je video-nadzorom. Ovi podaci dostupni su samo pojedincima koji znaju šifru.

U susednim republikama, Hrvatskoj i Crnoj Gori izveštaji o imovini funkcionera su javni i mogu se pročitati na sajtu. U Velikoj Britaniji tamošnji poslanici predaju izveštaje o imovnom stanju, ali je samo jedan deo za javnost, i to onaj o nepokretnostima, o tome gde ostvaruju prihode van parlamenta, o većim poklonima, putovanjima u inostranstvo ili, ako ga imaju, navode udeo u nekoj firmi. U Nemačkoj i Francuskoj imovinske karte se, nasuprot tome, ne objavljuju.

Međutim, kod nas od samih izveštaja o imovnom stanju funkcionera važnije je da se, ipak, uspostavi sistem kontrole i provere tačnosti podataka.