Либералнe шпекулације

Власници крупног капитала данас су доминантни у одлучивању о свим битним политичким и економским питањима. У остваривању таквог утицаја њихов први корак био је да државу прогласе лошим домаћином и неспособном да се бави пословима привреде. У ту своју замисао укључили су и слободоумни појам „либералан”, како би њихов пројекат био прихватљив. Својим бескрупулозним односом према држави и њеној економији, грађане су довели до безнађа, тако да данас у Европи, већ после годину дана, владе губе подршку, јер у тако створеном галиматијасу излаз из економске кризе могао би да се сведе само на приче о светлијој будућности, као у неким прошлим временима.

Без темељног утврђивања узрока светске економске кризе и доношења одговарајућих мера за њихову санацију, и то на глобалном нивоу, сваки појединачни покушај да се из кризе изађе биће узалудан. С тим у вези треба рећи да је просто невероватно како су годинама доношени закони који су омогућавали да неко задужује своју фирму узимањем кредита и неплаћањем својих финансијских обавеза. При том се све време из ње извлачи профит, преко офшор компанија, и на друге начине. На крају, стечајна маса није довољна ни за покриће основних трошкова, па су у овој пословној превари оштећени сви осим оних који су све то и смислили.

Ако се пође од логичне претпоставке да је сваки стечај последица несавесног пословања, онда се мора поставити питање: Због чега држава преко својих органа избегава да темељно утврди разлоге стечаја провером токова новца, од момента формирања фирме, па да тек онда у цео процес уведе принудну управу. С обзиром на то да држава има обавезу да брине о својим грађанима, као и о њиховом уставном праву на рад, а очигледно је да то не чини јер се стечајем то право губи, онда су у праву они који кажу да је држава лош домаћин. Хипотекарни кредит за који је као гаранција измирења финансијских обавеза дата кућа или стан, уколико се не измири у складу с хипотекарним уговором, увек има исти исход који је већ свима добро познат.

Треба бити наиван па поверовати у то да су ово што се данас догађа у Европи смислили неки сналажљиви људи који су наочиглед државе, али и уз њену помоћ остварили за себе све оно што су хтели. Али ако се за тренутак вратимо у прошлост, онда ћемо констатовати да су услови за овакво стање стварани деценијама, и то најпре у земљи познатој по жељи многих да тамо доживе неки свој сан, али да он ипак буде амерички.

Америка, која је заслужнија за технолошки развој од свих других земаља, има и највећу одговорност због изазивања светских економских криза. Почетак садашњих економских проблема и стварање услова за либералан однос према економији датира још од пре скоро 50 година, када је Америка одлучила да се одрекне златне подлоге као мерила вредности своје валуте. То је одмах учинила и Европа, а потом и остали. Нико тада није имао (или није желео да има) у виду чињеницу да је платежно средство у трговинској размени искључиво долар и да се таквим чином може отворити широк простор за шпекулативне послове. На пример, да се финансијске трансакције обављају тако што ће се циљно подешавати вредност валуте, па је на светском тржишту куповати када је најнижа, а обавезе државе измиривати када је највиша.

Шта рећи и о америчкој берзи, која је у последњих двадесетак година често угрожавала светску економију, управо због либералних принципа рада. И овде треба поставити питање: Како је било могуће да су неке финансијске организације, овлашћене од државе, давале позитивне стручне оцене фирмама са само неколико запослених, па се услед таквих, углавном неистинитих процена, вредност њихових акција преко ноћи десетоструко увећавала, а потом, за само неколико дана, падала на почетни ниво. Због таквог понашања финансијских организација, међу којима су биле и неке познате америчке банке, требало је отворити озбиљну истрагу. То, међутим, није учињено, него су руководиоци банака које су исказале велике губитке, а од државе добиле средства за њихово покриће, најпре себи исплатили милионске доларске бонусе. И све је то наводно рађено у складу с начелима либералне економије.

Проф. др, бивши директор ,,Штарка”