Liberalne špekulacije

Vlasnici krupnog kapitala danas su dominantni u odlučivanju o svim bitnim političkim i ekonomskim pitanjima. U ostvarivanju takvog uticaja njihov prvi korak bio je da državu proglase lošim domaćinom i nesposobnom da se bavi poslovima privrede. U tu svoju zamisao uključili su i slobodoumni pojam „liberalan”, kako bi njihov projekat bio prihvatljiv. Svojim beskrupuloznim odnosom prema državi i njenoj ekonomiji, građane su doveli do beznađa, tako da danas u Evropi, već posle godinu dana, vlade gube podršku, jer u tako stvorenom galimatijasu izlaz iz ekonomske krize mogao bi da se svede samo na priče o svetlijoj budućnosti, kao u nekim prošlim vremenima.

Bez temeljnog utvrđivanja uzroka svetske ekonomske krize i donošenja odgovarajućih mera za njihovu sanaciju, i to na globalnom nivou, svaki pojedinačni pokušaj da se iz krize izađe biće uzaludan. S tim u vezi treba reći da je prosto neverovatno kako su godinama donošeni zakoni koji su omogućavali da neko zadužuje svoju firmu uzimanjem kredita i neplaćanjem svojih finansijskih obaveza. Pri tom se sve vreme iz nje izvlači profit, preko ofšor kompanija, i na druge načine. Na kraju, stečajna masa nije dovoljna ni za pokriće osnovnih troškova, pa su u ovoj poslovnoj prevari oštećeni svi osim onih koji su sve to i smislili.

Ako se pođe od logične pretpostavke da je svaki stečaj posledica nesavesnog poslovanja, onda se mora postaviti pitanje: Zbog čega država preko svojih organa izbegava da temeljno utvrdi razloge stečaja proverom tokova novca, od momenta formiranja firme, pa da tek onda u ceo proces uvede prinudnu upravu. S obzirom na to da država ima obavezu da brine o svojim građanima, kao i o njihovom ustavnom pravu na rad, a očigledno je da to ne čini jer se stečajem to pravo gubi, onda su u pravu oni koji kažu da je država loš domaćin. Hipotekarni kredit za koji je kao garancija izmirenja finansijskih obaveza data kuća ili stan, ukoliko se ne izmiri u skladu s hipotekarnim ugovorom, uvek ima isti ishod koji je već svima dobro poznat.

Treba biti naivan pa poverovati u to da su ovo što se danas događa u Evropi smislili neki snalažljivi ljudi koji su naočigled države, ali i uz njenu pomoć ostvarili za sebe sve ono što su hteli. Ali ako se za trenutak vratimo u prošlost, onda ćemo konstatovati da su uslovi za ovakvo stanje stvarani decenijama, i to najpre u zemlji poznatoj po želji mnogih da tamo dožive neki svoj san, ali da on ipak bude američki.

Amerika, koja je zaslužnija za tehnološki razvoj od svih drugih zemalja, ima i najveću odgovornost zbog izazivanja svetskih ekonomskih kriza. Početak sadašnjih ekonomskih problema i stvaranje uslova za liberalan odnos prema ekonomiji datira još od pre skoro 50 godina, kada je Amerika odlučila da se odrekne zlatne podloge kao merila vrednosti svoje valute. To je odmah učinila i Evropa, a potom i ostali. Niko tada nije imao (ili nije želeo da ima) u vidu činjenicu da je platežno sredstvo u trgovinskoj razmeni isključivo dolar i da se takvim činom može otvoriti širok prostor za špekulativne poslove. Na primer, da se finansijske transakcije obavljaju tako što će se ciljno podešavati vrednost valute, pa je na svetskom tržištu kupovati kada je najniža, a obaveze države izmirivati kada je najviša.

Šta reći i o američkoj berzi, koja je u poslednjih dvadesetak godina često ugrožavala svetsku ekonomiju, upravo zbog liberalnih principa rada. I ovde treba postaviti pitanje: Kako je bilo moguće da su neke finansijske organizacije, ovlašćene od države, davale pozitivne stručne ocene firmama sa samo nekoliko zaposlenih, pa se usled takvih, uglavnom neistinitih procena, vrednost njihovih akcija preko noći desetostruko uvećavala, a potom, za samo nekoliko dana, padala na početni nivo. Zbog takvog ponašanja finansijskih organizacija, među kojima su bile i neke poznate američke banke, trebalo je otvoriti ozbiljnu istragu. To, međutim, nije učinjeno, nego su rukovodioci banaka koje su iskazale velike gubitke, a od države dobile sredstva za njihovo pokriće, najpre sebi isplatili milionske dolarske bonuse. I sve je to navodno rađeno u skladu s načelima liberalne ekonomije.

Prof. dr, bivši direktor ,,Štarka”