Писац у најбољем светлу

МИХАЈЛО И. ПУПИН: „Са пашњака до научњака”. Издање Матице Српске, 1929.

Кадкад се тзв. лепа књижевност, замишљених живота, догађаја и судбина, чини скоро бесмислена, нарочито кад се упореди са књигама чији је садржај истинит доживљај, пажња која се збиља збила.

Талас омиљености мемоара, књига чији су писци гледали збиља велике догађаје, постепено се вратила и данас. У европској књижевности даје се видно место преписци једног Бизмарка, аналима пропадања једне државе, или дневнику једног тешког подузећа. Живот Франклинов, признања и записи једног Боливара, или сличних људи, свакако, имају вредност и највећих и најчувенијих романа.

Зато нам је нарочито пријатно да скренемо пажњу наших читалаца на једну одличну књигу записаног живота великог, модерног, радног човека, једног од наших најчувенијих исељеника, човека науке и проналазака који је у моћном, америчком свету, достојно оличавао наш народ.

Књига д-ра Михајла Пупина је живот Михајла Пупина, који је цео наш народ знао по чувењу, пратио са дивљењем. Од такве књиге живота очекује се, разуме се, наук који треба да нам каже реч спокојства и реч пута на чијем крају чека смисао. Књига Михајла Пупина не остаје тиме дужна, она се врћа, са врхунаца успеха и туђине, своме пореклу, родном крају. Означава као полазну вредност и снагу свог изора, радиност и смиреност, сиромаштво и непролазну ведрину свог Идвора, нашег села у Банату, родног места Пупиновог. Пуног тајних и вечних снага, што су писцу ове књиге помогле, да начини пут од пашњака до живота научника, једног од најчувенијих научника и практичних помагача свету, на пољу електротехнике, у Америци.

Написав своју књигу, у оригиналу, енглески, Пупин је успео да је напише свим добрим одликама англосаксонског начина, ведрином, једноставношћу и топлим, скоро мистичним излагањем лепоте једног живота. Његова биографија једна је од одличних књига, написаних на нашем језику и чита се у сласт, као некад, ваљда, књига о животу Доситеја. Зато би цео наш народ требао да је упозна и Матица је збиља позвана да се око тога потруди.

Одмах у почетку ове велике књиге, у којој је обрачун са једним животом који се чини као сан, од пашњака до раскоши знања и славе, Пупин своди сву пажњу на своје родно место, на традицији нашој, истичући свој Идвор, своју мајку, своје сељаке једном простом речитошћу, непоквареном књижевним амбицијама, што ће на сваког читаоца утицати снажно. Описи и слике које су ту сачуване у нашој земљи: равница, земљана села, волшебна, плава Авала у даљини, жетва, старци, певачи, нарочито пак портрет мајке Пупинове, чине част једном уводу у књигу, и да је писана са књижевним намерама.

Та иста речитост, ведрина, сликовитост налазе се и на даљим поглављима ове ванредне књиге, при опису првих година живота у Америци (личност немачког богослова, Билхарца, или ложача Џима, описи Њујорка, а нарочито при опису првог повратка у Европу, у Идвор, на Универзе Кембриџа, Берлина, итд.).

Оно што је најбоље у њему, и онда када већ осваја места у научном свету Америке, Пупин сматра да је: родна, српска духовна традиција, закони Идвора, душа његовог сеоског дома и ведрина тог живота. Ни пред највећим умовима енглеских и немачких универзитета, које описује одлично, Пупин не крије да осећа, да мисли, тим старим, одмереним, равничарским начином. Његова реч „као гуска у магли” задивљује својом сликовитошћу странца и Пупин се жури да је протумачи и да уз то, одушевљено, проговори и о свом родном крају, где је ту изреку научио. И више, када се сећа свог врло значајног изума у електротехници, који је у свету познат под именом „пупинизованих линија”, сасвим озбиљно и скромно тврди да је до њега дошао размишљањем и сећањем на детињство у родном крају. Чувајући говеда, на банатском пашњаку, ноћу, сељанчићи су дозивали једно друго и јављали се једно другом на тај начин што су, на извесном одстојању забадали ножеве у земљу и куцали по дршкама бритви притиснув уво на земљу која је одлично преносила таласе гласа.

Пишући тако скоро бисмо рекли екстатичном љубављу за свој родни крај, свој успон у науци, Пупин је, у другом делу своје књиге написао многе сјајне стране о американским научницима својим и њиховим, на пољима електричних снага. Тај део књиге неће остати без дивног утицаја на душу сваког нашег ђака до чијих руку ова књига буде дошла. Он је као ванредно једно, дубоко, светло, песничко дело.

У сваком случају, својом књигом Михајло Пупин, син сељака из Идвора, моћни господар електричних изума, председник најотменијег америчког универзитетског клуба итд. Који је речју и делом и капиталом толико задужио наш народ и свој родни крај, показао се и као писац у најбољем светлу. Његова књига, његов живот, за нашу омладину ванредна књига, дело је трајно, као она књижевна дела античка која су, била писана мудрошћу једног великог, радног живота, те се о њима могло говорити само са дивљењем.

 (Објављено у „Банатском гласнику” 1930. године)

-------------------------------------------------------------- 

Наш одлични часопис „Гласник Историјског друштва у Новом Саду коме је директор др Станоје Станојевић, донео је, из пера нашег познатог књижевника Милоша Црњанског, овај леп приказ Пупинове књиге „Са пашњака до научњака”, у својој 2. свесци, трећој књизи, за јун.