Клик без миша и тастатуре

У Србији се прода 1000 рачунара дневно, резултат је недавног истраживања фирма „Mineco”. То би требало да значи да Србија годишње добије нових 365.000 рачунара. Не разматрајући уопште да ли је та бројка тачна или не, поставља се питање како и на који начин су ти рачунари купљени, и шта је било кључно при куповини. Рецимо, да ли је то лепота, можда препорука познаника који се разумеју у то, можда циљ да буде јачи од комшијиног или нешто сасвим четврто. Права куповина (не само) рачунара подразумева да се прво добро дефинишу потребе будућих купаца. Међутим, чак и ако се добро дефинишу потребе, неуком човеку је данас, „у шуми” рачунара разноразних „облика и појава”, потребан искусан индијански водич да би се снашао. Или није?

Вероватно су вам познате две основне класе рачунара – стона (називају је десктоп) или преносна (називају је лаптоп или ноутбук). До само пре коју годину, било је прилично лако изабрати између ова два: ако купујете рачунар, рецимо, искључиво за кућу, купујете десктоп варијанту, а ако сте „покретни” и путујете доста, лаптоп је прави избор. Међутим, то се данас доста променило. Тренутни модни тренд на тржишту рачунара представљају таблет модели. Ради се о рачунару који најлакше можемо описати као истргнути монитор са неког лаптоп рачунара. Екран је осетљив на додир и на њему се може куцати, па због тога није потребна тастатура. За таблет рачунаре неки кажу да су то само увећани мобилни телефони и нису далеко од истине. Међутим, која је њихова намена? Осим што су преносиви као и лаптопи, они су лакши за употребу приликом самих путовања (рецимо, читање књига и гледање филмова), а комфорнији су за рад од мобилних телефона због већег екрана. Све у свему, данас је градација класа преносних рачунара усложена, јер се произвођачи труде да покрију све потребе и свако место на коме се могу наћи.

Такође, имамо паметне мобилне телефоне који нису ништа друго него мали рачунари за руку (некада смо их звали палм-топ) са додатном опцијом мобилног телефона. Наравно, ту је и још неколико лепих опција попут дигиталног фотоапарата (камере) и МП3 плејера. Следе раније поменути таблет рачунари, па онда такозвани ноутбук рачунари (лаптоп рачунари са мањим екранима и „осакаћеним” карактеристикама) који служе готово само за рад са текстом и Интернетом. По градацији, требало би да ту следе класични лаптопи, али су се и они временом „разврстали” на неколико подврста. Поменућемо само такозвану класу десктопreplacement, гломазне и тешке лаптопе чији је основни циљ да замене класично десктоп решење у вашој соби.

Дакле, преносиви рачунари су покрили сваки сегмент потреба просечног корисника, а да не помињемо специјализоване рачунаре за само једну функцију (рецимо, читачи електронских књига, које корисник скида и купује на Интернету). Уопштено, највећа мана преносних рачунара је тешка изменљивост компоненти (уколико желите да га „појачате”, на пример) али је и то данас постало ирелевантно. Њихов век у коме ће сигурно задовољити ваше потребе траје најмање три до четири године, а то је отприлике идентично циклусу када смо куповали нове десктоп рачунаре (или макар мењали виталне компоненте старог). Сасвим је сигурно да је преносивост победила и да ће се овакви рачунари све више продавати. Стога, прво добро размотрите своје потребе, па онда размислите о куповини неке класе преносивог рачунара.

* Аутор је главни уредник „Света компјутера”