Гас не мора да поскупи

Тек пошто Агенција за енергетику и Влада Србије дају сагласност на захтев „Србијагаса” о поскупљењу овог енергента 15 одсто за домаћинства и 20 процената за индустрију, потрошачи могу очекивати нове, веће рачуне који им неће стићи пре јуна. За сада се предлогу да гас поскупи противи Милутин Мркоњић, министар енергетике и инфраструктуре.

Уколико гас не поскупи, алтернатива је, како се сазнаје, да Влада одобри повећање кредитног задужења „Србијагаса”, јер ово јавно преузеће све време субвенционише потрошњу гаса за тарифне потрошаче.

Агенцији за енергетику јуче није стигао захтев „Србијагаса” за корекцијом цена, потврђено је за „Политику”, а процедура је, и када предлог стигне, да се приступа детаљној анализи свих параметара који улазе у цену гаса, након чега ће бити јасније да ли ће се математика Агенције поклопити с најавама „Србијагаса” или ће те калкулације бити мање. Коначну реч после тога ипак даје влада.

Упитан колико је реално да гас поскупи и шта ми тиме заправо плаћамо (скок цене или то што је „Србијагас” на себе преузео више фирми које не могу да плате гас) др Војислав Вулетић, секретар Удружења за гас Србије, каже за „Политику” да је реално да гас поскупи пре свега због скока цене сирове нафте на светском тржишту која улази у формулу за обрачун гаса, али и тога да се цена није мењала више од годину дана.

– Цена гаса се обрачунава за девет месеци уназад, тако да је у нову калкулацију уграђен барел нафте који је важио пре девет месеци, односно јесенас. Од 1. априла дошло је до нове набавне цене гаса која ће потрошачима бити зарачуната за девет месеци, дакле крајем године. У међувремену је дошло и до промене курса долара у односу на динар, познато је да управо курсне разлике највише утичу на скок цена гаса због чега је затражено да се тарифним системом реши овај проблем како „Србијагас” не би само на разлици у цени имао огромне губитке – објашњава Вулетић.

На питање шта ће значити за „Србијагас” уколико Влада одлучи да гас не поскупи, будући да су задужења у овом часу 680 милиона евра, Вулетић истиче да у том случају не треба да се зачудимо уколико „Гаспром” кроз своје учешће у „Србијагасу” почне да наплаћује своје дугове.

– Тада ће опет бити оних који ће рећи јефтино смо Русимо дали „Србијагас”, пренебрегавајући чињеницу да гас нису плаћали или су то чинили на одложено 300 дана што не постоји нигде у свету и на шта би држава морала под хитно да реагује – упозорава др Вулетић.

Гас мора да се плаћа као и свака друга роба, а Србија има ту срећу што јој „Гаспром” не зарачунава пенале за неповучени гас, иначе би набавна цена била још већа, каже Вулетић и додаје да је извесно да на цену гаса у великој мери утиче такса за транспорт преко Мађарске која је пет до шест пута већа од истог трошка у региону. Проблем је што „Србијагас” не успева да ревидира такав уговор у своју корист.

На констатацију да је контрадикторно то што „Србијагас” тражи поскупљење гаса а ни с овом ценом не може да наплати потраживања од 680 милиона евра (што је више од укупне вредности овог јавног предузећа) Вулетић каже да то стоји, али да држава мора да натера велике дужнике да плаћају, иначе се поставља озбиљно питање како да „Србијагас” сваког првог измири дуговања за повучени гас.

Вулетић истиче да је гас, после струје, и даље најјефтинији енергент, те да би засигурно био јефтинији од струје да она није социјална категорија, односно да Србија има економску цену струје.

Упућени у нафтни сектор кажу да предстојећи разговори првог човека „Србијагаса” с председником Управе „Гаспрома” Алексејом Милером,заказани за 19. април о набавци гаса, неће довести до тога да Србија добије цену гаса која јој одговора, већ да има дугорочне уговоре о набавци. С тим што постоји могућност и да се разговара о томе да Србија увози неке мање количине гаса из Казахстана, али да за то користи руски гасовод, јер је казахстански гас јефтинији од руског. Питање је, међутим, тврди извор „Политике”, колико ће руска страна бити заинтересована за овакву врсту посла.

Иако је „Србијагас” изашао у сусрет грађанима и гас није поскупео током зиме, када је његова потрошња знатно већа, ни сада нема основа да он поскупи за 15 односно 20 одсто, иако је тачно да је барел нафте поскупео, каже др Зорана Милановић Михајловић, стручњак за енергетику.

– Грађани затраженим поскупљењем не плаћају реалну цену гаса, већ губитке „Србијагаса” настале између осталог и због тога што је ово јавно предузеће на себе преузело фирме које су велики дужници за гас, а које не могу ни сада да га плате. Било би добро да те фирме после преузимања остварују профит и почну да плаћају гас, али оне и даље само троше гас који неко други треба да плати. Да ли би по том основу грађани требало да постану акционари у тим фирмама зато што за њих плаћају гас – пита она.

Не постоји предузеће у свету које се бави дистрибуцијом гаса, а да има губитке колики су „Србијагасу”. Када би степен наплате гаса био адекватан (грађани своје измирују, али треба видети шта је с индустријом), овог поскупљења не би било, упозорава Милановић Михајловић.

Јасна Петровић

-----------------------------------------------------------

Гас за Србију међу најјефтнијим

Руски гас мање-више слично плаћају све земље које су увозно зависне јер је формула израчунавања идентична. Она обухвата кретање цена нафтена светском тржишту у три протекла квартала, као и транспортне трошкове. С тим што Србија има и плаћање транзитне таксе преко Мађарске које је пет до шест пута већа од окружења.

И с новом корекцијом Србија би била међу земљама с најнижом ценом гаса у окружењу. Тврдње да су цене у Хрватској и Румуније ниже не стоје из простог разлога што Хрватска има 30 одсто свог домаћег гаса, а Румунија 85 процената, што је довољно да обори просечну цену гаса. Ниједан земља није 99 одсто увозно зависна од туђег гаса, као Србија.