Све извеснији опоравак великих привреда

Према извештајима агенција

Париз – Водеће економије Запада изалазе из фазе посртања изазваног глобалном финансијском кризом 2007-2009. године, понајвише због робусне иницијативе приватног бизниса, потврдила је ове седмице Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) у кварталном извештају о тренду привредног развоја 27 најразвијенијих држава света.

Изгледи за економски раст у САД и још пет великих привреда запада (Канаду, Велику Британију, Немачку, Француску и Италију) поправили су се, а годишњи раст у првој половини 2011. треба да достигне око три одсто.

„Опоравак покреће снажно поверење у приватни сектор, добро финансијско стање у нефинансијским индустријама и потреба за обнову изгубљене производње”, објашњава главни економиста ОЕЦД Карло Падоан. Он је навео да је опоравку допринео и развитак светске трговинске размене који је последица снажног раста у земљама у развоју.

У међувремену, привредни раст у САД у првом тромесечју 2011. године достићи ће 3,1, а у другом кварталу 3,4 одсто. Америчка економија показује знаке постојаног опоравка, извештава ОЕЦД.

У САД је у марту отворено 192.000 нових радних места, а у фебруару 220.000 (у јануару „само” 63.000). Незапосленост у САД данас је на најнижа од априла 2009. године (13,7 милиона), Американци поново троше као некад, тамошњи извозници бележе нове послове у иностранству, индустријска производња у САД расте најбржим темпом у последњих седам година, док услужне делатности (запошљавају 90 одсто радне снаге) шире послове брже него икад у последњих пет година, објављује Статистички уред САД.

Са ове стране Атлантика, највећа економија еврозоне Немачка, имаће у првом тромесечју 2011. године раст од 3,7 одсто, док ће британска привреда истовремено порасти за три одсто.

ОЕЦД овог пута није узео у обзир привредна кретања у Јапану због последица недавног земљотреса, цунамија и нуклеарне кризе.

Прошле јесени ОЕЦД је прогнозирао да би седам водећих економија запада могле да достигну привредни развој од тек два одсто.

Економски раст Азије биће нешто испод осам одсто у наредне две године, у наставку солидног опоравка региона, истакла је ове седмице Азијска банка за развој. Највишу стопу привредног раста у Азији оствариће ове године Кина, Хонгконг, Тајван и Јужна Кореја од око 8,4 одсто у 2011. и 8,1 проценат у 2012. години. Истовремено 45 развијених и држава у развоју Азије – не рачунајући Јапан имаће раст од 7,8 одсто у 2011. години и 7,7 одсто идуће године.

Колико је за Србију од значаја све извеснији опоравак великих привреда, а нарочито раст највеће економије еврозоне –Немачке, као и других земаља ЕУ?

– Статистички подаци о кретању извоза предузећа из Србије намећу закључак да језгро европске економије диктира наш привредни опоравак – каже за наш лист економиста Мирослав Здравковић, уредник сајта makroekonomija.rs. – Јер, укупном расту извоза Србије у еврима од 36 одсто у јануару и фебруару 2011. године у односу на прва два месеца претходне, највише је допринело повећање извоза у Немачку за 28 и Италију за 33 одсто. Наш опоравак зависи од онога шта извозимо, јер структура извоза одређује да различите економије имају различите стопе опоравка. Тако Хрватска стагнира због смањеног извоза бродова, док је раст извоза БиХ последица огромног скока цена примарних производа.

Да ли извозни део српске привреде, доминантно оријентисан ка тржишту ЕУ, треба више да се окрене тржиштима земаља у развоју, које предњаче по висини стопа привредног раста?

– Извоз у Руску Федерацију у прва два месеца повећан је 63,5, а у суседну Румунију за 135,6 процената – каже Здравковић. Раст извоза у Румунију, као и наведена повећања продаје робе Русији, Немачкој и Италији, заслужни су за половину укупног раста извоза Србије у 2011.

Здравковић казује и да је, попут извоза у Румунију, у прва два месеца забележен и висок раст извоза у Украјину и Пољску чак за 50 одсто. Почетак примене Споразума о извозу без царина с Турском, истина са ниске основице, утростручио је вредност извоза предузећа из Србије у ту земљу.

– За наступ на удаљенијим тржиштима Бразила, Индије, Кине и Индонезије, неопходан је или заједнички наступ више фирми или огромна појединачна понуда производа – каже Здравковић.

Т. В. – А. М.