Општине не знају шта је њихово

Само једна оданкетираних 68 општина проценила је да има евиденцију за више од 90 одсто своје имовине, док 60 одсто сматра да је „пописало” половину или мање од половине имовине којом располаже, показало је истраживања које је током 2010. спровела Стална конференција градова и општина, у оквиру рада Радне групе за имовину локалне самоуправе, основане при Одбору СКГО за финансије. Истраживање је финансирала швајцарскавлада, а урађено је на репрезентативном узорку од 68 општина.

Чекајући усвајање закона о јавној својини који би покрајини, градовима и општинама требало да врати власништво над имовином које им је „одузето” још Законом осредствимаусвојиниРепубликеСрбијеиз 1995. године, а након што им је Устав из 2006. године загарантовао враћање имовине, локалне самоуправе требало је да попишу сву покретну и непокретну имовину коју користе и доставе податке Дирекцији за имовну Србије, која води регистар. Требало је посао да буде завршен до краја прошле године, али је према подацима дирекције, имовину до сада пријавило око 80 одсто локалних самоуправа. Према речима Србољуба Панића, помоћника директора Републичке дирекције за имовину, и овај податак треба узети са резервом, пошто је велико питање колико су ти подаци прецизни, с обзиром на то да општине дирекцију углавном не обавештавају о било каквим променама у евиденцији, иако имају обавезу да то раде.

Истраживање СКГО објашњава и зашто је то тако. „Према тим подацима, у 53 локалне самоуправе постоји тело које се бави пописом општинске имовине. Само је четири од 68 анкетираних саопштило да имају екстерну подршку за спровођење пописа имовине, док 62 нема, и само четири да има акциони план за попис имовине.Нажалост, када је у питању посебан софтвер за попис имовине, само 10 градова и општина од анкетираних га има, што умногоме отежава процес пописа”, наводи неке од резултата Александра Милић, правни саветник СКГО и секретар радне групе која је радила истраживање.

Део проблема свакако потиче и од тога што у претходних 15 година колико важи Закон о средствима у својини Србије, дирекција није пописала државну имовину, тако да није познат број, ни вредност непокретности коју користе локалне самоуправе, њихове службе и органи. Локалне самоуправе немају поуздану методологију и новац за спровођење пописа, нити ажурирање података. Такође, проблем је и то што не постоји прецизна евиденција о правним лицима чији је оснивач град, односно општина, а која су потенцијални корисници грађевинског земљишта и објеката.

„Одређени помак је направљен доношењем Закона о планирању и изградњи, 2009. године, којим је установљено право својине градова и општина надграђевинским земљиштем. Међутим, ово је тек једна категорија имовине која је враћена општинама и градовима, при чему треба имати у виду да и сам процес конверзије права коришћења у право својине иде веома споро”, објашњава Александра Милић.

Истраживање СКГО је показало да је у 37 локалних самоуправа, од 68, јавни правобранилац поднео захтев за упис права својине на грађевинском земљишту.

Додатну сметњу представља и то што су подаци Републичког геодетског завода о власницима и корисницима земљишта и објеката у одређеном проценту непотпуни или нетачни.

Када је реч о процени вредности имовине, резултати су још поразнији. Само 16 анкетираних градова и општина навело је да за сваку непокретност постоје подаци о праву коришћења или својине, само 24 одсто њих је навело да имају податке о процењеној тржишној вредности непокретности, док самотри  имају потпуну процену имовине. Процена оквирне тржишне вредности имовине за сада је, иначе, практично немогућа јер у нашем правном и економском систему не постоји методологија за израчунавање. Србољуб Панић објашњава да би требало да буде завршена 2112. године.

 Г. Новаковић

 М. Авакумовић

-----------------------------------------------------------

Србија губи 100 милиона евра годишње

У Студији о економским трошковима о подржављењу имовине локалне самоуправе коју су 2005. године за потребе СКГО, радили Економски институт и Институт ЕСПИ, уз помоћ УСАИД, процењени губици услед примене још важећег Закона о средствима у својини Србије били су око 100 милиона евра годишње и неколико хиљада радних места. За 15 година примене закона, према овим проценама, локалне самоуправе изгубиле су више од 1,5 милијарди евра.