Америка у блокади

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Барак Обама је републиканцима дао рок да се до четвртка ујутру изјасне да ли су за компромис, а ни јуче у подне није било договора, тако да је фискална блокада Обамине владе од поноћи између петка и суботе била сасвим извесна. Чак и у случају погодбе у последњи час, јер није било више могуће спровести процедуру усвајања закона којим би се наставило финансирање федералне државе.

Обама је у последња три дана четири пута конферисао са Џоном Бејнером, лидером републиканаца у Представничком дому, али ни то није донело решење, пошто је постало сасвим очигледно да спор није око новца – већ политике, или, боље рећи, идеологије.

У петак ујутру разлике демократа и републиканаца у Конгресу (први имају већину у Сенату, други у Представничком дому), кад је о новцу реч, свеле су се на око пет милијарди долара, што је тек седмина једног процента укупне буџетске своте. Да је реч само о доларима и центима, договор би се давно постигао, али спор није био толико колико смањити трошкове државе, него шта од онога што је она досад финансирала укинути.

Главни заплет је био око пара намењених организацији „Планирано родитељство”, која омогућава бесплатне абортусе сиромашним женама и око програма за регулисање индустријских гасова које спроводе Агенција за заштиту природне околине, као и неких медицинских програма за жене уведених реформом здравствене заштите.

Ниједна страна није желела да попусти у овоме, страхујући од политичких последица, тако да су завршни сати уочи блокаде протицали у настојањима два табора да кривицу за блокаду владе пребаце на другу страну.

Блокада подразумева да на посао неко време – док се буџетска заврзлама не расплете – неће долазити 800.000 запослених у службама федералне владе, што ће изазвати велике поремећаје и економске губитке. Функционисаће само оно без чега се не може: контролори летења, хитна помоћ, полиција, ватрогасци…

Они који не буду долазили на посао неће примати ни плату за те дане, а штету ће трпети и све пратеће економске активности: у Вашингтону ће без посла бити већина ресторана у којима се храни војска државних чиновника, таксисти, биће мањи промет у возилима јавног саобраћаја…

То што се влада најбогатије државе света суочава са финансијском блокадом, на половини фискалне године, парадокс је своје врсте. Демократе немају објашњење зашто буџет није усвојен пре прошлогодишњих новембарских избора, када су имали већину у оба дома. Републиканци пак имају своје разлоге – и своје политичке принуде – да уз залагање за смањивање трошкове презадужене федералне државе (при чему је буџетски дефицит нарастао баш током два мандата њиховог председника Џорџа Буша) – прогурају и нека своја идеолошка начела.

Јавност ће по свему судећи за новонасталу ситуацију кривити и једне и друге, односно Конгрес у целини. Коме ће на крају бити испостављен већи политички рачун – остаје да се види.

М. Мишић