Конгресменка игра моравац

Од нашег специјалног извештача
ЧИКАГО – Није баш чест случај да члан америчког Конгреса зналачки заигра "чачак" или "моравац", да зна да чита ћирилицу, или да без грешке засвира на својој тамбурици. И уз све то да о себи говори као о Српкињи и Американки, и то баш тим редоследом.
Мелиса Бин, некада Милица Лубурић, чланица америчког Конгреса из Илиноиса, шармантна дама у најбољим четрдесетим, наговештава у свом првом мандату на Капитол Хилу, да њена победа над републиканским доајеном Филом Крејном, који је на том месту био пуних 36 година, није никаква случајност. Као кандидат просечних Американаца и овдашње средње класе, а не крупног капитала, ћерка Херцеговца Видака из села Белица и унука Анђе Лубурић очекује да се и у предстојећем реизбору, након две године, потврди њена решеност да не губи додир са својим грађанима, због чега и не живи у Вашингтону.

И бирачи у Грачаници

У српској заједници у Америци доживљавају је као своју, што у њеном случају и није тешко будући да своје порекло никада није крила.

Одрасла је поред Цркве светог преображења у близини чикашког аеродрома О′Хара, а данас одлази у Нову Грачаницу и манастир Либертвил, који нису у њеној изборној јединици. Са њом је тамо све више и њених бирача.

– Моје српско образовање и то што су ме одгојили као Српкињу умногоме је утицало да будем то што сам данас. Када овде одлазите у српску цркву онда то није само вера. Ту је култура, музика, игра и то сматрам значајним делом свога живота – каже у разговору за "Политику", током свог учешћа на завршној свечаности 16. Конвенције Конгреса српског уједињења и Другог сајма српске привреде овде у Чикагу.

На заказани разговор госпођа Бин, рођена у Чикагу и одрасла на Парк Риџу, појавила се десетак минута раније, у пратњи дискретног момка из обезбеђења. Мајка две кћерке, Викторије и Мишел, највреднијих резултата из њеног 22-годишњег брака са супругом Аланом одмах прихвата разговор о тамбурици коју и данас засвира.

– Баш ми је недавно пукла жица, али то не може да се купи било где, већ само у посебним продавницама. Имам тамбурицу и у својој канцеларији у Вашингтону, виси на зиду. Можда би некада требало да је скинем са зида, засвирам и мало се опустим – додаје Мелиса.

У свом првом мандату настојала је да максимално искористи могућност да се наметне не би ли касније могла да буде ефикаснија и као гласноговорник многобројне српске заједнице у Америци. Остала је упамћена као једна од оних 13 одсто жена у Конгресу која се успешно фокусирала на питања породице, родитеља, мајке... Заједно са још две колегинице довела је децу у Вашингтон натеравши врло брзо власти да се за њих у Конгресу отвори – вртић. Као дугогодишњи председник консултантске компаније у области финансија и малог бизниса наставила је тиме да се бави и у Конгресу, добивши одговорну улогу у решавању глобалних националних финансија.

– То што сам српског порекла утицало је да се заинтересујем за многе ствари из области међународне политике и односа који су везани за Србију и Америку, па сам тако упознала и председника Тадића. Желела бих да ставим на дневни ред многе српске ствари. Циљ ми је да свим тим покушајима у Конгресу дам неки српски поглед – каже Мелиса.

Не побеђују увек моћни

– И мој отац био је веома жесток индивидуалиста, али у бизнису. Тако је то са већином наших људи. Зато бисмо морали да се ујединимо. Данас постоји велика жеља да се направи један тим, да се заједнички ради на стварима које се тичу Србије, нарочито када је реч о Косову. Тешко долазимо до јединственог гласа, али то није карактеристично само за Србе. Реч је о изазову са којим се суочавају и друге нације, људи су свуда исти – додаје Мелиса.

На питање о улози српске дијаспоре и Конгреса српског уједињења, на чију је Конвенцију стигла, наша саговорница значајно клима главом, изражавајући задовољство што је и она један од канала преко којег наши људи могу да шаљу своје поруке на важна места.

– Питање Косова заиста је велики изазов, не само за Србију. Утицала сам на председника Буша да се не иде брзо на решења, већ спорије. И не пре него што Албанци не испуне стандарде да се престане са верским прогонима православних хришћана. Не знам како ће се то завршити, али верујем да неће победити само они који су моћни. Наш рад мора да буде неуморан и да наставимо да утичемо на коначан исход. Врло је важно да покажемо да имамо добру економију у Србији, да имамо добре односе са САД, као држава Србија, да развијемо те односе, јер ћемо тако помоћи да се схвати колико је Србија веома важна за америчке интересе – каже Мелиса.

На крају разговора обећала је да ће одмах после избора доћи у Србију у којој није никада била, а за коју се заједно са својом породицом у неколико наврата спремала. Зажалила је и због свог прескромног знања српског језика: