Намети и беспарица испразнили локале

На потесу од Славије до Калемегдана готово 30 локала је празно и под кључем. У Улици краља Милана је 17 затворених радњи, док у Кнез Михаиловој, оази шопинга у престоници, чак десет продавница чека да наиђе неки закупац.

Уколико се зађе у попречне улице срца престонице или се сиђе у подземне пролазе, број локала без газде се драстично увећава. Уз то две затворене зграде Робних кућа „Београд” у „Кнезу” годинама чекају реновирање. Закупце није привукао ни драстичан пад цене квадратног метра и на најексклузивнијим локацијама у граду.

Економисте, Унију послодаваца и познаваоце тржишта некретнина, овакви подаци ни најмање не чуде. Пад промета, криза, беспарица, али и високе таксе, порези, фирмарине и други намети главни су разлози што је све више празних локала и то не само на периферији, већ и у самом центру.

– Предузетници у Београду плаћају чак 13 комуналних такса и имају мноштво других издатака. Угоститељи су под укупно 44 оптерећења, која су много скупља него за грађане. Привреда воду плаћа 100 посто скупље, а одношење смећа 270 процената више. Јасно је зашто многи затварају локале. Ми смо обишли локације на територији Старог града, Врачара, Савског венца и Новог Београда и утврдили да чак 41,5 одсто локала који су ту били 2008. године више не постоји – истиче Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије.

Да су високи намети кратковидо пуњење буџета сматра Александар Стевановић, економиста Центра за слободно тржиште.

– Тако се можда само једнократно напуни буџет, али се убија предузетнички дух. И није такав случај само у Београду. Треба прошетати било којим другим градом у унутрашњости, па видети да су велики намети локалних самоуправа затворили локале. Неки преселе локале из центра, а велики је проблем што има и оних који пређу у сиву зону. Ми имамо и највећи порез на имовину у региону – напомиње Стевановић.

Други фактор који је многе натерао да ставе кључ у браву јесте и пад промета, који у малопродаји и угоститељству не престаје од краја 2008. године.

– Промет на мало у Београду опао је 30 одсто у поређењу са периодом од пре две и по године, а до данас смо изгубили 50.000 радних места у главном граду. Није само реч о продавницама које су затворене, већ и о кафићима. У њима је радило много људи, а сада су углавном преостали они који су концентрисани на неколико локација, попут Обилићевог венца, Улице Страхињића бана, Кнез Михаилове или Цветног трга – рекао је Драгољуб Рајић, који решење види у европском моделу намета.

– У градовима Европске уније постоје такозвани градски порези и у њима су обједињене све таксе. Али, најбитније је да су плаћања тих градских пореза ослобођени мали предузетници како би били мотивисани да посао развијају и тако запосле још више људи. Код нас је то наопако, држава и локална самоуправа су рестриктивни и предузетници су преоптерећени – каже Рајић.

Према резултатима истраживања Уније послодаваца Србије, највише предузетника се задужује управо како би сервисирали обавезе према држави.

– Уместо да подижу кредите за инвестиције у машине, опрему, високотехнолошке алате, стандардизацију и едукацију запослених, проширење и прилагођовање пословних просторија потребама производње или за лакши пласман робе и услуга на страна тржишта, привредници у Србији се убедљиво највише задужују да би редовно измиривали ПДВ и то чак 32,23 одсто њих – кажу у Унији послодаваца Србије.

Најбољи репер за стање у трговини на главној штрафти могу бити објекти Робних кућа „Београд” у „Београђанки” и у згради на Теразијама. Из месеца у месец све је више спратова у овим робним кућама празно, а закупаца је све мање. Јасан показатељ да ни ексклузивна локација сада није гаранција одличног пословања јесте и то што две велике зграде у Кнез Михаиловој улици које припадају РК „Београд” још нису реновиране, нити спремне за закупце.

– Почетак кризе у свету, па и код нас, поклопио се са поновним отварањем Робних кућа „Београд”. То је у великој мери утицало на смањење домаћег тржишта и интерес компанија, и домаћих и страних, да шире пословање. До сада смо реновирали око 90 одсто свих наших капацитета широм Србије, у шта смо у последње две године уложили близу 80 милиона евра – објаснила је Јелена Ћетковић, пи-ар Робних кућа „Београд”.

Стефан Деспотовић

-----------------------------------------------------------

Локали у Пожешкој најтраженији

Осим топ потрошачких дестинација у најстрожем центру, највећа потражња локала је у Главној улици у Земуну и Пожешкој на Бановом брду где је закуп квадрата 45 евра, подаци су међународне консултанстке куће „Кинг Стрџ”.

– Пожешка улица једна је од најтраженијих локација зато што тај део града оскудева квалитетним малопродајним објектима и у њој је велики промет аутомобила и пешака. У Кнез Михаиловој недостају локали површине између 400 и 600 квадрата, а најмање интересовање је за простором у новосаграђеним стамбеним зградама – каже Иван Тодоровић из „Кинг Стрџа”.

Д. М.