Како се набавља скупа опрема

Министарство здравља је у 2008. години купило пет скенера за здравствене центре у Лесковцу, Крушевцу, Врању, новобеоградском Институту за мајку и дете и Ургентном центру у Београду. У 2009. години још пет ових уређаја је набављено за Клинички центар у Нишу и здравствене центре у Краљеву, Чачку, Пожаревцу и Новом Пазару. Прошле године скенери су стигли у клиничке центре у Шапцу и Зајечару. Магнетну резонанцу у 2008. години добила је Дечја универзитетска клиника, а 2009. Институт за мајку и дете.

Само у току последње три године отворено је шест ангио-сала за извођење радиолошких и кардиолошких интервенција, купљен је врло скуп ПЕТ скенер, отворена специјална сала за Пејс-мејкер центар у КЦС-у, а пет установа је добило најсавременије дигиталне рендгене.

Ово је одговор државне секретарке у Министарству здравља, доцента др Невене Карановић, на питање „Политике” шта је и на који начин од скупе и савремене медицинске опреме ушло у здравствени систем Србијеу последње три године.

Наравно, ово је тек део опреме, оно најважније и најскупље, али у Министарству здравља смо добили прецизне податке о томе колико је новца из буџета одвојено за опрему, инвестиције и инвестиционо одржавање. У 2008. години за опрему је из буџета издвојено милијарду и 338 милиона динара (за инвестиције 708 милиона динара), у 2009. милијарду и 480 милиона динара (381 милион за инвестиције) и у 2010. години за опрему је дато 789 милиона динара (инвестиционо одржавање однело је 150 милиона).

Др Невена Карановић каже како је спреман и предлог плана расподеле средстава за 2011. годину, али у Министарству здравља тај план joш није званично одобрен јер је овај ресор новог министра добио пре четири недеље

– Здравствене установе у Србији данас су много боље опремљене него пре неколико година и то нико не може да порекне. Само четири државне установе имале су скенер 2002. године, а данас скенер има свака окружна болница, док клинички и клиничко-болнички центри имају најмање по два и више скенера за снимање различитих органа. Магнетну резонанцу такође имају сви клинички и клиничко-болнички центри, а чак и две опште болнице (Ужице и Ваљево) – каже докторка Карановић.

На питање „Политике” како се спроводе тендери за набавку медицинске опреме, ко их расписује, а ко обавља механизме контроле, Карановићева каже да за здравствене установе важе апсолутно иста правила по Закону о јавним набавкама као и за сваку другу област, само што у здравству ради уштеда и тендере за најскупљу опрему расписује директно Министарство здравља. Републички завод за здравствено осигурање не финансира набавку медицинске опреме, већ обезбеђује средства за плате запослених, купује лекове, исплаћује надокнаде за боловања…

– Министарство здравља расписује тендере за такозвану крупну опрему, као што су скенери или магнетне резонанце, зато што при куповини већег броја апарата може да се постигне повољнија цена. Разлог је, дакле, уштеда. За мање медицинске апарате тендер према Закону о јавним набавкама расписује појединачно свака здравствена установа у Србији – објашњава наша саговорница.

За сваки ниво здравствене заштите правилником је прописан ниво опреме у односу на ниво здравствене заштите. Да би здравствена установа могла да спроведе јавну набавку, она мора да се обрати захтевом о својим потребама Министарству здравља до јуна текуће године, када почиње да се прави план буџета за следећу годину.

– Дуге су листе жеља. Од нових кревета до рендгена, али установе су научиле да праве приоритете, па се жеље све више усклађују с реалним могућностима. Опет, Министарство здравља настоји да свака здравствена установа добије понешто, да направимо неку равнотежу. Постоје јасни критеријуми по којима се одлучује шта је коме потребно јер су израђени национални програми и стратегије, као што је Национални програм „Србија против рака”, па тако све у вези с превенцијом у онкологији има предност. Наше је да одредимо приоритете и одобримо средства. Од тог тренутка здравствене установе су одговорне за законитост у спровођењу јавне набавке – каже докторка Карановић.

Министарство здравља не контролише јавне набавке у мањим установама или оне из категорије мањих набавки. Тај део контролише буџетска инспекција или ревизор. На питање колике су суме око којих се „врте” тендери, Карановићева одговара да вредности тендера могу да иду од једног до неколико милиона динара.

Има ли притисака или лобирања да се добије неки апарат?

– Наравно да има, али то нису притисци да би неко добио новац, него то схватамо као притисак да здравствена установа добије нешто што ће унапредити лечење у тој установи или региону – одговара докторка Карановић.

На питање да ли је у овим набавкама било простора за корупцију, Невена Карановић одговара:

Сви тендери у Министарству здравља спроводе се по Закону о јавним набавкама. Министарство здравља расписује позив за достављање понуда на који се јављају заинтересовани понуђачи. У пракси и свуда у свету обично се не јављају директно произвођачи, већ њихови овлашћени дистрибутери.

Др Невена Карановић истиче важну чињеницу да је реализација буџета у последњих седам година у Министарству здравља увек била већа од 85 одсто, што указује да су тендерске процедуре добро спровођене.

– Када имате добру реализацију буџета, то може бити и показатељ да имате и добро спроведене тендерске процедуре – каже на крају др Невена Карановић.

Оливера Поповић