Kako se nabavlja skupa oprema

Ministarstvo zdravlja je u 2008. godini kupilo pet skenera za zdravstvene centre u Leskovcu, Kruševcu, Vranju, novobeogradskom Institutu za majku i dete i Urgentnom centru u Beogradu. U 2009. godini još pet ovih uređaja je nabavljeno za Klinički centar u Nišu i zdravstvene centre u Kraljevu, Čačku, Požarevcu i Novom Pazaru. Prošle godine skeneri su stigli u kliničke centre u Šapcu i Zaječaru. Magnetnu rezonancu u 2008. godini dobila je Dečja univerzitetska klinika, a 2009. Institut za majku i dete.

Samo u toku poslednje tri godine otvoreno je šest angio-sala za izvođenje radioloških i kardioloških intervencija, kupljen je vrlo skup PET skener, otvorena specijalna sala za Pejs-mejker centar u KCS-u, a pet ustanova je dobilo najsavremenije digitalne rendgene.

Ovo je odgovor državne sekretarke u Ministarstvu zdravlja, docenta dr Nevene Karanović, na pitanje „Politike” šta je i na koji način od skupe i savremene medicinske opreme ušlo u zdravstveni sistem Srbijeu poslednje tri godine.

Naravno, ovo je tek deo opreme, ono najvažnije i najskuplje, ali u Ministarstvu zdravlja smo dobili precizne podatke o tome koliko je novca iz budžeta odvojeno za opremu, investicije i investiciono održavanje. U 2008. godini za opremu je iz budžeta izdvojeno milijardu i 338 miliona dinara (za investicije 708 miliona dinara), u 2009. milijardu i 480 miliona dinara (381 milion za investicije) i u 2010. godini za opremu je dato 789 miliona dinara (investiciono održavanje odnelo je 150 miliona).

Dr Nevena Karanović kaže kako je spreman i predlog plana raspodele sredstava za 2011. godinu, ali u Ministarstvu zdravlja taj plan još nije zvanično odobren jer je ovaj resor novog ministra dobio pre četiri nedelje

– Zdravstvene ustanove u Srbiji danas su mnogo bolje opremljene nego pre nekoliko godina i to niko ne može da porekne. Samo četiri državne ustanove imale su skener 2002. godine, a danas skener ima svaka okružna bolnica, dok klinički i kliničko-bolnički centri imaju najmanje po dva i više skenera za snimanje različitih organa. Magnetnu rezonancu takođe imaju svi klinički i kliničko-bolnički centri, a čak i dve opšte bolnice (Užice i Valjevo) – kaže doktorka Karanović.

Na pitanje „Politike” kako se sprovode tenderi za nabavku medicinske opreme, ko ih raspisuje, a ko obavlja mehanizme kontrole, Karanovićeva kaže da za zdravstvene ustanove važe apsolutno ista pravila po Zakonu o javnim nabavkama kao i za svaku drugu oblast, samo što u zdravstvu radi ušteda i tendere za najskuplju opremu raspisuje direktno Ministarstvo zdravlja. Republički zavod za zdravstveno osiguranje ne finansira nabavku medicinske opreme, već obezbeđuje sredstva za plate zaposlenih, kupuje lekove, isplaćuje nadoknade za bolovanja…

– Ministarstvo zdravlja raspisuje tendere za takozvanu krupnu opremu, kao što su skeneri ili magnetne rezonance, zato što pri kupovini većeg broja aparata može da se postigne povoljnija cena. Razlog je, dakle, ušteda. Za manje medicinske aparate tender prema Zakonu o javnim nabavkama raspisuje pojedinačno svaka zdravstvena ustanova u Srbiji – objašnjava naša sagovornica.

Za svaki nivo zdravstvene zaštite pravilnikom je propisan nivo opreme u odnosu na nivo zdravstvene zaštite. Da bi zdravstvena ustanova mogla da sprovede javnu nabavku, ona mora da se obrati zahtevom o svojim potrebama Ministarstvu zdravlja do juna tekuće godine, kada počinje da se pravi plan budžeta za sledeću godinu.

– Duge su liste želja. Od novih kreveta do rendgena, ali ustanove su naučile da prave prioritete, pa se želje sve više usklađuju s realnim mogućnostima. Opet, Ministarstvo zdravlja nastoji da svaka zdravstvena ustanova dobije ponešto, da napravimo neku ravnotežu. Postoje jasni kriterijumi po kojima se odlučuje šta je kome potrebno jer su izrađeni nacionalni programi i strategije, kao što je Nacionalni program „Srbija protiv raka”, pa tako sve u vezi s prevencijom u onkologiji ima prednost. Naše je da odredimo prioritete i odobrimo sredstva. Od tog trenutka zdravstvene ustanove su odgovorne za zakonitost u sprovođenju javne nabavke – kaže doktorka Karanović.

Ministarstvo zdravlja ne kontroliše javne nabavke u manjim ustanovama ili one iz kategorije manjih nabavki. Taj deo kontroliše budžetska inspekcija ili revizor. Na pitanje kolike su sume oko kojih se „vrte” tenderi, Karanovićeva odgovara da vrednosti tendera mogu da idu od jednog do nekoliko miliona dinara.

Ima li pritisaka ili lobiranja da se dobije neki aparat?

– Naravno da ima, ali to nisu pritisci da bi neko dobio novac, nego to shvatamo kao pritisak da zdravstvena ustanova dobije nešto što će unaprediti lečenje u toj ustanovi ili regionu – odgovara doktorka Karanović.

Na pitanje da li je u ovim nabavkama bilo prostora za korupciju, Nevena Karanović odgovara:

Svi tenderi u Ministarstvu zdravlja sprovode se po Zakonu o javnim nabavkama. Ministarstvo zdravlja raspisuje poziv za dostavljanje ponuda na koji se javljaju zainteresovani ponuđači. U praksi i svuda u svetu obično se ne javljaju direktno proizvođači, već njihovi ovlašćeni distributeri.

Dr Nevena Karanović ističe važnu činjenicu da je realizacija budžeta u poslednjih sedam godina u Ministarstvu zdravlja uvek bila veća od 85 odsto, što ukazuje da su tenderske procedure dobro sprovođene.

– Kada imate dobru realizaciju budžeta, to može biti i pokazatelj da imate i dobro sprovedene tenderske procedure – kaže na kraju dr Nevena Karanović.

Olivera Popović