Криза нас опет спаја

Председник Србије Борис Тадић боравиће данас и сутра (недеља и понедељак) у посети Кувајту током које би требало да буде потписан и споразум о ремонту тенкова произведених у бившој СФРЈ.

Министар одбране Драган Шутановац изјавио је 2. априла да ће током Тадићеве посете Кувајту бити потписан споразум о сарадњи у области одбране с том земљом који ће омогућити и ремонт 149 тенкова.

Поред фирми из Србије, у том послу требало би да учествују и хрватске и словеначке фирме, о чему је било речи на састанку председника Србије и премијера Хрватске и Словеније Јадранке Косор и Борута Пахора 1. априла у Смедереву.

Криза поново спаја економије држава насталих на територији бивше заједничке домовине.Тадић,Косороваи Пахор су се у Смедереву договорили да се настави са већ започетим припремама за заједнички наступ фирми на трећим тржиштима. Реч је о предузећима која имају могућност да комбинују своје капацитете у грађевинарству, одбрамбеној и безбедносној индустрији, аутомобилском сектору, транспорту и комуникацијама, дрвопрерађивачкој и прехрамбеној индустрији.

Поновно удруживање фирми из некадашње СФРЈ, кажу економисти, треба тумачити као налог здраве економије.

– После Грчке, светска криза је највише погодила земље нашег региона – указује др Мирослав Здравковић, уредник уредник сајта makroekonomija.org. – Подаци говоре да је највише страдала хрватска привреда, а и словеначка је забележила већи пад од српске. Највећи пад производње у Србији је забележен у новембру 2010. У децембру прошле, јануару и фебруару ове године, већи пад производње од Србије имало је 10 земаља региона, међу њима Хрватска и Словенија.

Опоравак привреда ових земаља, тврди наш саговорник, у великој мери зависи од брзине раста економије Европске уније, а могућност за скорије повећање њиховог извоза на тржишта чланица ЕУ знатно је мања него у остатку света.

– Због тога Србија, као и њени суседи, укључујући и Словенији, мора да тражи нова тржишта – сматра Здравковић.

Зашто је Србија сада прихватљив економски партнер за Хрватску и Словенију?

– Србија има Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом, Белорусијом, Казахстаном и Турском. Тако инвестирање у производњу у Србији обезбеђује лакши продор на ова тржишта. Поред тога, Србија има више изгледа да се брже опорави од светске кризе и остварује већи привредни раст од Хрватске и Словеније – тврди Здравковић. – Њена економија је 40 одсто већа од хрватске. Пре две године изједначили смо се, а до 2015. обим српске економије ће премашити хрватску за 10 процената, кажу предвиђања ММФ-а.

Здравковић напомиње да је, после 19 година, привреда Србије у фебруару 2011. извезла више од хрватске привреде. Поред тога, у том месецу смо имали суфицит у размени са Словенијом, што је право чудо. Србија би морала да се чува „хрватског синдрома”, упозорава наш саговорник. То значи да не би смела да повећава спољни дуг, јер би у том случају приход од будућег раста морао да се троши на покривање камата.

Упућени указују да је удруживање на заједничким пројектима и економска сарадња бивших југословенских република, а нарочито суседа, све интензивнија. Тако се БиХ све више интегрише са Србијом, а Република Српска са Хрватском. Економисти кажу да у томе нема ничег чудног. Све је сасвим логично, јер је исплативо.

Српско-хрватска економска сарадња почела је пре 11 година, када је председник Хрватске привредне коморе Надан Видошевић у Београд први пут довео 350 пословних људи. У међувремену је много учињено, а додатни подстицај дала је политика крајем новембра прошле године у Загребу, приликом сусрета председника две државе, представника влада и привреда, око 70 српских и стотину хрватских предузећа.

Тада се о економији и сарадњи привреда говорило као о питању опстанка, рекао је Тадић новинарима.

„Добра вест је да нема више политичке опструкције сарадње две привреде и то време је коначно прошло”, нагласио је Јосиповић. „Ако се не удружују наше мале економије у региону, у судару са великим привредама немају будућност”, нагласио је председник Хрватске, „а из заједничких привредних наступа у прошлости можемо много да научимо”.

У будућој сарадњи, речено је тада, нарочита пажња посветиће се заједничком наступу на трећим тржиштима, користећи добре односе са земљама трећег света, који су неоправдано, из идеолошких разлога, запостављени.

Приликом недавног боравка премијера Хрватске и Словеније у Београду прецизирано је да ће се договори о будућој сарадњи постизати посредством копредседавајућих Комисије за економску сарадњу трију држава, а биће основана и радна група за сарадњу на трећим тржиштима. Размењиваће се пословне информације од заједничког интереса, оснивати конзорцијуми да би се учествовало на тендерима, а предвиђена је и сарадња дипломатских представништава за промовисање заједничких пројеката у иностранству.

Александар Микавица